Upoznajte repliku najstarijeg srpskog neolitskog naselja

Skultpuru devojke od pečene gline sa dred frizurom pronađenu na Pločniku pre 14 godina videli su na naslovnoj strani čitaci londonskog Tajmsa, a repliku svi posetioci lokaliteta na kome je pre nekoliko godina pronađen i bakarni prsten star 7.000 godina.

„Pločnik je specifičan jer tu možemo da vidimo da su ljudi znatno pre nas naučili kako da žive. Da je mnogo stvari izmišljeno u neolitu, a da smo mi zapravo danas samo korisnici toga“, otkrila je Jula Kuzmanović Cvetković, arheolog.

Kako bi bio dočaran život ljudi u mlađem kamenom dobu, ovde je podignuto pet kućica od pruća i blata sa razbojima, furunama i ognjištima za pečenje gline.

U Pločniku su ljudi živeli pre 7.500 godina. Prerađivali su bakar, pravili su oruđe od kamena, sejali su pšenicu, heljdu, speltu i roso ali su i tkali.

„Ovo je nešto novo, prvi put sam čula za Pločnik iako imam veliko međunarodno iskustvo“, istakla je Karolina Damjanovska iz Prilepa.

„Naučili smo ovde mnoge stvari iz doba neolita, kako su živeli i šta su radili“, navela je Ivana Geleska iz Prilepa.

Pločnik koji je za posetioce uređen pre osam godina oživeo je istoimeno selo u kome je oko stotinu ljudi. Dejan Miladinović održava ovaj lokalitet i dočekuje goste. Ne planira, kaže, iz sela.

„Obično pitaju iz kog je perioda, da li je istina da je ovde nastalo metalno doba, što je i tačno, kako su izgledale kuće i kako su živeli“, istakao je Dejan Miladinović iz Pločnika.

Kolevku metalurgije u Evropi godišnje poseti oko 1.500 ljudi. Ovde svraćaju neplanirano oni koji idu ka Kuršumliji, ali i turisti koji organizovano posećuju Đavolju varoš, Prolom i Lukovsku banju.