Kuća Dokića za putnike namernike

VOLIM Srbiju, to je moja zemlja, ovo je moj rodni kraj, i želeo sam da na neki način ljudima koji prolaze okolnim magistralnim putem skrenem pažnju na to da je ovo Srbija, da tu živi srpski narod, a ideja da postavim zastavu rodila se još u Švedskoj, gde se na kućama van grada često ističu zastave ove zemlje.

Ovim rečima Ratomir Dokić, penzioner koji je radni vek proveo u Švedskoj, objašnjava zbog čega je došao na ideju da na krovu svoje velelepne kuće, sagrađene na jednom brežuljku iznad puta u Kosaničkoj Rači koji od Kuršumlije vodi ka Merdaru, postavi srpsku zastavu, gotovo jedinu koja se može videti na kućama na ovom području. Bračni par Rada (65) i Ratomir (71) Dokić, koji su radni vek proveli radeći u švedskoj fabrici automobila "Volvo", objašnjavaju da ih je u ovo selo dovela žudnja za rodnim krajem. Iako i dalje povremeno odlaze u Švedsku, gde im žive kćerka i sin sa četvoro unučadi, od kada su u penziji Dokići su rešili da češće borave na selu.

- U izgradnju i uređenje kuće ulagali smo neosetno, a osim ove, sagradili smo još jednu kuću za sina i njegovu porodicu - priča Ratomir, dok njegova supruga objašnjava da posebnu pažnju posvećuje uređenju dvorišta i cveću koje sa svih strana okružuje kuću, zbog čega putnici koji saobraćaju okolnim putem često pomisle da je njihova kuća kafana ili kafić.

- Proteklih godina, pogotovo dok nam je dvorište bilo neograđeno, bilo je mnogobrojnih anegdota u vezi s putnivima namernicima. Tako je, recimo, jednom, dok sam s drugarima sedeo u dvorištu i pio pivo, svratilo nekoliko vozača kamiona, pridruživši nam se u piću. Posle izvesnog vremena, jedan od njih je "naručio" još jednu turu, i kada je zatražio da plati, ja sam mu rekao da nema potrebe jer "kuća časti".Tada sam im objasnio da je ovo privatan posed. Osim naših ljudi s Kosmeta koji su često svraćali, što na piće, što da zatraže pomoć oko popravke automobila, to se često dešava i Albancima koji prolaze ovim putem kada dolaze ili putuju u inostranstvo. Ipak, meni i mojoj supruzi najsmešnije je bilo kada su svratili neki Bugari, dve devojke i dvojica mladića.Bukvalno su ušli u kuću ne obazirući se pritom na suprugu koja je u dvorštu širila veš - priča, uz osmeh, Radomir, prisećajući se mnogobrojnih zanimljivih scena u vezi s putnima koji prolaze magistralom Niš - Priština, i kaže da mu se često dešava da mnogima otkloni kvar na kolima jer je u čuvenom "Volvou" radio kao mehaničar.

- Ma, nikada nam nije dosadno, jer nema pravila kada će neko naići, a dešavalo se da nekada posetioci kod nas ostanu i na ručku - nastavlja priču Rada, koja posebno ističe prirodne lepote kuršumlijskog kraja i žali što ljudi odlaze za poslom u veće sredine. Zato poručuje meštanima da budu preduzimljiviji i da iskoriste mogućnosti koje im priroda i okruženje nude.

- Mislim da je potrebno da ljudi u Srbiji sami preduzmu inicijativu oko posla i da ne treba da očekuju da im država sve pruži. Naravno da država treba da im pomogne u tome, ali sami moraju da imaju ideju, sami moraju da pokrenu neki posao - nadovezuje se na Radinu priču Ratomir, dok kao recept za uspešan i sređen život ipak ističe rad.