Nezapamćena euforija! Republika Srpska ima devojke na koje je ponosna - reprezentativke Srbije u odbojci Brankicu Mihajlović i Tijanu Bošković.
Nezapamćena euforija! Republika Srpska ima devojke na koje je ponosna - reprezentativke Srbije u odbojci Brankicu Mihajlović i Tijanu Bošković.
U domu Mihajlovića u Brčkom sve se zaustavlja kada počne utakmica odbojkaške reprezentacije Srbije na Olimpijskim igrama u Riju. Majka Mara i otac Milorad gotovo da ne spavaju, ponosni su na ćerku i još nisu svesni kakav je rezultat ostvarila.
- Za nas je svaka utakmica koju igra Brankica i te kako važna, a ovo što sada doživljavamo je nešto posebno. Teško preživljavamo sve to, sa mnogo emocija, spavamo po dva sata dnevno. Ne postoje reči kojima bismo mogli opisati koliko smo ponosni na Brankicu i jednostavno svaki poen proživljavamo kao da smo sa njom na terenu - priča majka Mara.
Otac Milorad je poslao u Brazil brčansku višnjevaču s kojom se u svlačionici reprezentacije Srbije redovno nazdravlja nakon uspeha.
- Čuli smo se s Brankicom nakon pobede protiv Amerike, zvala nas je da nam pokaže da nazdravlja višnjevačom. Nadam se samo da je ostalo nešto i za slavlje posle finala - optimista je otac Milorad.
Sestra Petra uverena je u uspeh u meču protiv Kine, i kaže da je Brankica obećala da će doneti zlato u Brčko.
- Pred svaku utakmicu bili smo sigurni da će devojke pobediti, a isto očekujemo i protiv Kine. Želeći da skinem pritisak sa nje, rekla Brankici da je i srebro kao zlato, a odgovor koji mi je dala uvereva me da će osvojiti zlatnu medalju. Rekla je: “Seko, ako igram za zlato, ja želim da ga i osvojim”, a Brankica kad nešto obeća, retko to ne ispuni - poverila nam je sestra Petra, koja nam je otkrila i da se Brankici već sprema spektakularan doček u Brčkom, bez obzira na ishod finalnog meča.
Ništa manje emocija nema ni u porodici Bošković u Bileći. Otac Ljupko, majka Vesna i brat Vuk su u svom porodičnom domu pratili Tijanine nastupe od početka turnira, a tako će biti i u finalu sa Kinom. Starija Tijanina sestra Dajana studira u Americi, a tamo je gledala mečeve u društvu dve cimerke koje su Amerikanke.
- Od početka turnira pratim sa suprugom i sinom mečeve u našem domu i ništa ne želim da menjam kad ovako dobro ide, iako sam imao puno poziva prijatelja i rodbine da zajedno gledamo utakmice. Tako će biti i u finalu sa Kinom. Protiv Ruskinja nije bilo previše uzbuđenja, ali protiv Amerike... Međutim, nekada ni najbolje na svetu ne mogu protiv velikog srca koje imaju naše odbojkašice i moja Tijana. Upravo je ona servirala za meč, supruga je nervozno govorila “zašto mora ona da servira”, a ja sam samo ponavljao “udari je, Tijana, što jače, pa valjda će biti dobro”. Na kraju je tako i bilo - rekao je Ljupko Bošković.
Najzaslužniji za Tijanine uspehe su njen prvi trener Zoran Vidaković i predsednik OK Hercegovac Bato Vukoje.
- Da nije bilo predsednika kluba Bate Vukoja koji je 2003. osnovao OK Hercegovac, te trenera Zorana Vidakovića koji je primetio talenat, ne verujem da bi moja Tijana danas igrala finale Olimpijade - zaključio je Ljupko Bošković.
Pobegli zbog državljanstva iz Turske
Pre pet sezona Tijanu i njene roditelje su zvali iz Turske kako bi ona tamo otišla da igra za Galatasaraj i postane reprezentativac te zemlje.
- Bili smo na nekoliko treninga i Turci su bili oduševljeni. Kada sam shvatio da oni hoće da Tijana uzme njihovo državljanstvo, veoma brzo smo se vratili kući, a Tijana je postala reprezentativka Srbije. Jednostavno ne bih mogao podneti da nosi dres neke druge reprezentacije osim Srbije, a i kako bih ljudima u Bileći mogao pogledati u oči da mi dete igra za Tursku ili neku drugu reprezentaciju - kaže kroz smeh Ljupko Bošković.
(B. Božić/R. Jokić)
