Мирослав Радовић: Можда је боље да не причам ништа јер Партизан заиста пуно волим!

Партизан се воли за друге се навија. Мисао Душка Радовића коштала је презимењака славног песника - 76 дана живаца, нервирања, туге и очаја. После свега, Мирослав Радовић раскинуо је уговор са Партизаном и упутио се ка Варшави. Већ данас потписаће уговор са Легијом – клубом у којем га управа цени колико и навијачи и који се за разлику од српских пропалих гиганата активно такмичи и на европској сцени а за две недеље играће и у Лиги шампиона...

Са Мирославом Радовићем контакт смо успоставили док је чекао лет ка Варшави...

- На аеродрому сам, идем...

Излишно је било питање да ли је морало да дође до растанка... Одговор је био очекиван:

- Десило се што се десило... Нико није очекивао да ћу после два месеца морати да одем...

Они који су вас највише хвалили кад сте долазили, креирали су јако ружну слику о вама... Утисак је – више због Бјековићеве похвале него због слабијих игара?

- Нисам клинац да би се било ко играо са мном... Сигурно је било чудно што се одједном ствара слика о мени као о једном од главних криваца што Партизан није ушао у Лигу Европе и што је лоше почео првенство... То етикетирање било је јако ружно, али, ја сваког могу да погледам у лице и кажем: вратио сам се у Партизан јер ми је дао све. Дошао сам у Партизан не због Бјековића, Ћурковића или неког трећег, него због клуба за који сам емотивно везан. Желео сам да се вратим и то сам учинио без обзира што су ме многи саветовали да то не радим...

Да ли сте се покајали?

- Прошао сам кроз тежак период на какав нисам навикао. Раскинуо сам уговор са Олимпијом са којом сам освојио титулу... Између Легије и Видеотона, изабрао сам повратак у Партизан... Сам сам бирао...

Челници Партизана једва су дочекали да вам виде леђа?

- Можда је боље да не причам ништа јер Партизан заиста пуно волим иако је евидентно да то више није онај клуб какав је некад био. Свако има право да прича и изјављује шта хоће, медији такође да стварају слику какву желе. Никоме не могу да забраним...

Уместо у Лучанима, Сурдулици, Новом Пазару.... играћете у Мадриду (Реал), Дортмунду (Борусија), Лисабону (Спортинг)... Сатисфакција није мала?

- Ни лепше, ни теже није могло. Приоритет Легије је био да се уђе у Лигу шампиона. У овако јакој групи сваки освојени бод представљаће велики успех. Радујем се наравно што ћу играти Лигу шампиона, али ми је и жао што са Партизаном нисам ушао у Лигу Европе... Живот је такав...

У Варшави вас чекају раширених руку...

- Данас ћу имати лекарске прегледе, после тога уследиће потписивање уговора...

На колико?

- Две плус годину...

Па опет у Партизан?

- Превише ћу тада имати година...