Veš-mašina uništila vrednu nošnju

Posle svadbe i buđavog sira još jedan veliki skandal preti Etnografskom muzeju. Vredna nošnja iz 19. veka urađena od srebrne srme, koja se čuva u Manakovoj kući, pogrešnom konzervacijom skoro je potpuno uništena!

Iako se ovakav eksponat, po pravilu, čisti s posebnim usisivačem, stručnjaci tvrde da je najbolje izrađen predmet iz zbirke Hristifora Crnilovića opran u veš-mašini!

Ovo nije jedini oštećeni eksponat. Među 2.600 predmeta koje je sakupio Crnilović, najzastupljeniji su nakit i narodne nošnje srpskog, makedonskog, muslimanskog, albanskog i turskog stanovništva. Stručnjaci koji su se bavili ovom zbirkom, kažu da su ti predmeti pre rekonstrukcije Manakove kuće bili u solidnom stanju, a sada deluju, najblaže rečeno, pohabano.

Obnovljena Manakova kuća, ogranak Etnografskog muzeja, više liči na antikvarnicu nego na muzejski prostor u kome se čuva i izlaže naša najvrednija etnografska zbirka!

Stari nakit poređan je u vitrinama bez ikakvog obeležja, delovi nošnje iz raznih delova Balkana su izmešani, a pojedini eksponati su ozbiljno oštećeni. Ali javnost se proteklih meseci zabavljala fotografijama sa venčanja sina direktorke Etnografskog muzeja, kao i time da li bi kustosi trebalo da prodaju svež ili buđav sir, pa je otvaranje rekonstruisane Manakove kuće prošlo skoro nezapaženo.

Posetioci, koji ne poznaju dobro zbirku Hristifora Crnilovića, zbunjeno lutaju od vitrine do vitrine. Ne znaju šta gledaju. Čak i oni koji se razumeju u ovu zbirku traže novčiće iz rimskog perioda, doba cara Uroša, staro prstenje, minđuše... Kažu da je sve izmešano, bez obeležja i ne može da se prepozna šta nedostaje. A nema velike rozete iz mioničke radionice koja je bila u građanskoj sobi, dela pokućstva, antikvarnog lustera...

Način obeležavanja je nepregledan i haotičan. Legende su, protiv muzeoloških pravila, zalepljene "negde sa strane", a na njima je šturo opisan tek poneki eksponat - bez naznake perioda iz koga potiče. Mnogih od izloženih eksponata nema u tim "legendama". A oni koji znaju šta je istrajni i neumorni istraživač Crnilović sakupio tvrde da mnogih predmeta iz njegove spomen-zbirke u Manakovoj kući - nema!

Inače, zbirka ne prati postojeće kataloge koje su radili prethodni kustosi Jasna Bjeladinović i Dragana Stojković, a ni gde se tačno navodi broj muzealija. Crnilović je radio topografske karte i one su se, pre rekonstrukcije, nalazile u svakoj sobi. Te topografske karte prate određene komplekse, po oblastima Balkana, koje je Crnilović povezao u svom legatu. U odvojenim prostorijama Manakove kuće, pre rekonstrukcije, nalazili su se predmeti koji su poticali sa prostora sa određene topografske karte.

Kustosi tvrde da novi koncept postavke u očima posmatrača umanjuje vrednost zbirke i Crnilovićevog istraživačkog rada. Zvuči apsurdno, ali ni njima nije dozvoljeno da pristupe kartoteci, pa ni oni ne mogu da uđu u trag predmetima iz zbirke. Ključ od fundusa čuva čistačica, a kustosima nije dozvoljen pristup u tu prostoriju, pa sumnjaju da je Crnilovićeva zbirka razorena.

TRALjAVA OBNOVA

SANACIJA Manakove kuće, tvrde upućeni, odrađena je traljavo. Na zidove nije vraćena mrežica koja je postojala u glavnoj izložbenoj prostoriji i sprečavala pucanje zidova. Nije urađena nikakva zaštita od vlage, a bilo je neophodno. Na međuspratu uklonjeni su dovraci od punog drveta, koji su ojačavali statiku objekta, a i vizuelno su doprinosili utisku stare kuće. Nameštaj enterijera je nefunkcionalan i ne uklapa se u prostorije kuće iz 19. veka...