Naime, indoevropski jezici su jezična porodica koja obuhvaća slovenske, germanske, romanske...
Istoričaro pretpostavljaju da je tim prastarim jezikom razgovarala velika grupa ljudi koja je živela severno od Crnog mora. Ali, kako su se kroz istoriju raseljavali, tako se jezik menjao, odnosno nastajalo je sve više njih.
Iako nema čvrstih dokaza da je praindoevropski jezik postojao, stručnjaci su rekonstruisali neke reči za koje su sigurni da su morale tako da zvuče.
"Još krajem 19. veka lingvisti su znali kako su svi moderni indoevropski jezici nastali od jednog jezika. Praindoevropskim su govorili ljudi koji su živeli između 4.500. i 2.500. godine pre nove ere, ali o tome nema pisanih tragova - objasnio je Erik A. Pauel.
Basna "Ovce i konji" je napravljena na tom starom jeziku:
Prevod bi bio:
Ovca je rekla konjima: "Srce mi puca kada vidim čoveka koji tera konje.
Konji u odgovorili: "Slušaj, ovco, srce nam se kida kada vidimo ovo: čovek, gospodar pretvara runo u toplu odeću za sebe, a ovca nema runo.". Na to ovca pobeže u polje.
