али је и упозорио да би висок раст примања у овом тренутку, значио да она у будућности неће моћи да расту.
-Ако сад повећавамо стандард грађана више него што треба, поткопавају се услови за даљи раст, рекао је Арсић на представљању новог броја билтена Квартални монитор у којем је главни уредник.
Арсић је навео и да би могло бити притисака и анализа зашто би требало повећавати примања и више, али објашњава да у случају Србије већа потрошња није генератор будућег раста, већ су пресудне инвестиције.
Плате и пензије у јавном секору могле би да буду повећане али мање од збира номиналног раста БДП-а и инфлације, јер се само на тај начин, објаснио је, обезбеђује њихово смањивање у БДП-у.
-Ако номинални раст буде 4-5 одсто, плате и пензије би требало да расту мање од тога, навео је професор Арсић уз оцену да ће преговори са ММФ-ом око овог повећања бити тешки.
Коментаришући договор са ММФ да се јавни сектор смањи за 75.000 људи, он подсећа да се од тог првобитног плана одустало, те да је и ММФ кориговао процену на још неколико хиљада људи.
„Ми смо у старту оценили да је 75.000 људи претерано и да би се довео у питање квалитет и доступност јавних услуга. ММФ је кориговао тај број тако да сада захтева још неколико хиљада, што би требало урадити, али не угрозити ефикасност“, реако је Арсић.
Он је објаснио да би требало отпуштати оне на непродуктивним местима, а не само ослонити се на пензионисање.
-Одлазе рецимо лекари којих нема довољно, па мора да се ангажује други. Зато је уместо спонтаног одласка потребно да се више ослањамо на циљано отпуштање радника на непродуктивним местима, сматра он.
Говорећи о повећању минимане цене рада за више од седам одсто, он је оценио да је то „разуман компромис синдиката и послодаваца”, који неће угрозити конкурентност привреде.
-Та одлука неће имати значајнији утицај ни на привреду ни на јавне финансије. Минимална цена рада није повећавана две године и ова нова цена ће важити годину дана, рекао је он.
(Танјуг)
