U obraćanju na specijalnom ministarskom sastanku Saveta bezbednosti UN posvećenom Siriji Keri je rekao da bi takav korak mogao da povrati kredibilitet naporima za okončanje petogodišnjeg građanskog rata i da "pruži šansu da se nesmetano dostavlja humanitarna pomoć". Primirje postignuto uz posredovanje SAD i Rusije 9. septembra je takoreći propalo. UN su prekinule isporuke pomoći posle vazdušnog napada na humanitarni konvoj u ponedeljak u kome je ubijeno 12 ljudi, a napad je izazvao međunarodne osude.
UN su ocenile da je to bio nameran napad. Američki zvaničnici rekli su da veruju da je Rusija izvela napad, dok Rusija odbacuje da je odgovorna za te napade.
U oštrom govoru danas Keri je rekao da budućnost Sirije "visi o koncu".
On je rekao da napad na humanitarni konvoj u ponedeljak izaziva sumnju u to da Rusija i sirijska vlada mogu da ispune odredbe sporazuma o primirju.
Keri je se založio danas u prisustvu svog ruskog kolege Sergeja Lavrova da ponovo počne da se primenjuje američko-ruski dogovor o primirju, postignut 9. septembra u Ženevi.
On je rekao da treba prizemljiti sve avione koji lete u zonama suoba, oko severnog grada Alepa koji je epicentar rata.
Ocenjujući još jednom da samo vlada u Damasku i Moskva mogu da budu odgovorni Keri je oštro osudio vazdušne udare u ponedeljak na humanitarni konvoj i napade u utorak uveče na dvoje kola hitne pomoći, što je nazvao "flagrantnim kršenjem međunarodnog prava".
"Sada nemamo drugi izbor nego da idemo ka hitnom sprovođenju prekida vatre", rekao je Keri.
Dogovor koji je Keri ; postigao s Lavrovim u Ženevi 9. septembra predviđa primirje, dostavu humanitarne pomoći, de fakto zabranu nadletanja aviona sirijske vojske i rusko-američku vojnu saradnju u borbi protiv ekstremista.
"Ovo je trenutak istine za Rusiju", rekao je Keri.
Lavrov je još jednom negirao bilo kakvu odgovornost svoje zemlje za napade na humanitarne radnike u Siriji. On nije zatvorio vrata mogućem ponovnom uspostavljanju primirja, ali je rekao da sirijska vojska "više ne može da uvede jednostranu pauzu u borbama".
Po rečima ruskog ministra, raniji jednostrani prekidi vatre omogućili su pobunjeničkim grupama da se regrupišu, dodatno naoružaju i ojačaju svoje položaje.
Lavrov je ponovio zahtev Moskve da ponovo vidi listu terorističkih organizacija koje bi bile isključene iz prekida vatre.
"Ako možemo da se složimo oko tog globalnog pristupa, prekid neprijateljstava imao bi najbolje šanse da opstane i uspe", rekao je Lavrov.
Međunarodna diplomatija i danas je pokazala nemoć u smirivanju sirijskog sukoba. Žestoko bombardovanje potresalo je i danas Alep.
Moskva podržava vladu sirijskog predsednika Bašara al Asada, a Vašington podržava mnoge od pobunjeničkih grupa koje se bore protiv Asada. I Moskva i Vašington navode da su posvećeni borbi protiv Islamske države i ekstremističkih grupa povezanih s Al Kaidom.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR