који, између осталог, уводи нов начин гласања, односно на другачији начин утврђује изборна права адвоката.Наиме, у члан 34 Предлога статута, који је у целости објављен на сајту београдске Коморе, каже се да право да бира и да буде биран има сваки адвокат уписан у Именик адвоката, осим адвоката који има заснован радни однос у адвокатском ортачком друштву, а није његов члан.
То значи да ће цело адвокатско ортачко друштво, без обрзира на број адвоката који у њему раде, имати онолико гласова колико има чланова. По Закону о адвокатури, два или више адвоката могу основати адвокатско ортачко друштво. Такви предлози изазвали су полемике међу адвокатима. Док предлагачи нових статутарних решења тврде да се на тај начин спречава да велике адвокатске компаније „прогутају” мале и самосталне адвокате – јер запослени адвокати у ортачким друштвима раде у њихово име и за њихов рачун, други сматрају да сваки адвокат из Именика треба да има свој глас на Скупштини, без обзира на то како је организован.
Предлог статута сачинила је Радна група Скупштине АКБ-а, објављено је на сајту те коморе.Председник АКБ-а Слободан Шошкић је поводом статутарне скупштине на сајту објавио писмо у којем је позвао адвокате да дођу у што већем броју да би се остварили захтеви највећег броја адвоката Београда. Осим тога је навео да треба да имају у виду да „милитантне и бројчано велике групе у адвокатури Београда иду с предлогом за успостављање делегатске скупштине, а не непосредне скупштине – у којој могу да учествују сви адвокати уписани у Именик адвоката АК Београда”.
„Значајна разлика између два става је у томе да право учешћа у раду Скупштине припада сваком адвокату и да је то најнепосреднији вид демократског одлучивања, за разлику од делегатског принципа, који онемогућава велики број адвоката да активно одлучује о питањима која су од суштинске важности за читаву адвокатуру”, навео је Шошкић.
На дневном реду Скупштине АКБ-а биће и Нацрт закона о бесплатној правној помоћи, о којем адвокатура као заинтересовани партнер и пружалац помоћи, треба да своје мишљење и закључке.Иначе, избори за органе београдске Коморе за сада су планирани за 29. октобар. Међутим, због бојазни да би изборна скупштина могла бити одложена управо због несугласица око нових решења из статута, Скупштну за одржавање избора су за исти датум, 29. октобар, сазвали и потписници захтева за хитно спровођење избора, 833 члана АКБ-а.
Мандати актуелном руководству Коморе истекли су 2014. године, али тада избори нису могли бити одржани под изговором штрајка адвокатуре.На изборној скупштини треба да се изаберу нови предеседник и заменик председника АКБ-а, чланови Управног одбора, Надзорног одбора, дисциплински тужиоци, дисциплинске судије, као и представници те коморе у Управном одбору и Скупштини Адвокатске коморе Србије.Адвокатске коморе, иначе, обављају, између осталог, јавна овлашћења која је на њих делегирала држава, као што је упис и испис адвоката у Комору.
( Танјуг )
