Zanemarljiv broj mladih na pozicijama političke moći

Iako mladi u Srbiji čine 20 odsto populacije, istraživanje "Indeks participacije mladih", koje je sprovela Fondacija Ana i Vlade Divac, pokazalo je i da od 169 opština u Srbiji samo četiri imaju predsednike mlađe od 30 godina - opština Plandište, Rekovac, Palilula i Bački Petrovac.

Kada je reč o narodnim poslanicima, u Skupštini Srbije sedi osmoro poslanika koji spadaju u kategoriju mladih, i to dva muškarca i šest žena - četvoro iz Srpske napredne stranke i po jedan iz Pokreta socijalista, Srpske narodne partije, Srpske radikalne stranke i jedna nestranačka ličnost.

Istraživanje je rađeno i u Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i Turskoj, i pokazuje da situacija nije ništa bolja ni u tim zemljama.

Od 81 poslanika u Crnoj Gori jedan spada u kategoriju mladih, u Albaniji od 140 poslanika troje, dok u Makedoniji od 123 do 30 godina ima dva poslanika.

U poređenju sa tim zemljama, u Srbiji ima najviše i predsednika lokalnih samouprava i gradonačelnika, četiri, dok ih je u Albaniji troje, a u Crnoj Gori nijedan.

Ipak, ako se u obzir uzme broj ministara mlađih od 30 godina, Makedonija je pozitivan primer, imajući u vidu da u Vladi te zemlje, koju čini 20 ministara, njih devetoro spada u kategoriju mladih.

Kako je u izjavi Tanjugu rekla Jovana Tripunović iz Fondacije Ana i Vlade Divac istraživanje pokazuje da su mladi nedovoljno zastupljeni i da se u nedovoljnoj meri čuje njihov glas, jer bi, imajući u vidu da čine petinu ukupnog stanovništva Srbije, trebalo da imaju priliku da utiču na donošenje odluka.

"Moguće je da bi se i političke prilike promenile ukoliko bi više mladih bilo zastupljeno u donošenju odluka, ali i moguće da bi te odluke bile drugačije, jer iz ugla razmišljanja osobe koje ima između 15 i 30 godina se donose odluke imajući u vidu drugi sled događaja i moguće je da bi sve ukupno bilo drugačije", rekla je Tripunović.

Odgovarajući na kritike da su mladi nedovoljno iskusni da bi uticali na političko odlučivanje, Tripunović ističe da protok vremena nužno ne znači i donošenje boljih odluka.

Autorka istraživanja Dragana Aleksić podvlači da je javna politika, kao skup strateških pravaca i opredeljenja jedne zemlje, veoma važan prostor za angažovanje mladih.

"Zaključak našeg istraživanja je da u javnoj upravi postoji minimum otvorenosti prema mladima, odnosno svako ministarstvo ima svoj veb sajt i imejl, ali nivo upotrebe društvenih mreža još nije dostigao nivo koji bi mladi voleli da vide", rekla je Aleksić.

Ona je objasnila da su društvene mreže glavni izvor informacija za mlade i da bi zato državna uprava trebalo da unapredi njihovo korišćenje kako bi bilo otvorenije za uključivanje mladih u rad javne uprave na različite načine.

Istraživanje je realizovano u okviru projekta „Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske" čiji je nosilac u Srbiji Fondacija Ana i Vlade Divac i deo je sveobuhvatnog monitoringa „Indeks participacije mladih" kroz koji će se redovno meriti učešće mladih ljudi u svim sferama javnog života u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i Turskoj, a javnost će dva puta godišnje biti obaveštavana o rezultatima.

Cilj projekta „Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske" je osnaživanje mladih i njihovo aktivnije uključivanje u donošenje odluka u političkom, ekonomskom, društvenom životu, kao i kreiranje omladinskih javnih politika. Projekat će se realizovati tokom naredne četiri godine u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj.

Projekat finansira Evropska komisija.