на тему „Хлеб и со мењају историју”. Александра Турајева, Наташа Марковић, Мануела Карановић и Надежда Жижић, које иду у седми разред, као и Теодора Газдић, која је шести разред, под менторством наставнице ликовне културе Катарине Максић, награђене су за радове које су послале у Братиславу, а призање су примиле у тамошњем Министарству културе.
Како каже наставница Максић, позив на конкурс је пре неког времена стигао на адресу и те осмолетке, а одазвало се тих пет девојчица, иначе познатих у школи по склоности за цртање и сликање. У својим сликама настојале су да споје мотиве различитих култура, између осталих словачке и српске, те су у свој рад укључиле и темељно истраживање, а централни мотив је био хлеб као насушна потреба народа ових простора. Ипак, свака се потрудила да буде јединствена и да пренесе сопствену поруку.
– Насликала сам старију, усамљену жену, чија деца су на раду у иностранству, а она их сад дочекује назад уз хлеб – рекла је Надежда, док је Мануела приказала велики хлеб, око којег су окупљени припадници различитих раса у најразличитијим ношњама.
Словачко наивно сликарство послужило је као иснпирација Наташи, те њен рад карактерише пренаглашавање одређених детаља, као што су огромна стопала човека који држи хлеб посут сољу.
Своје порекло и данашње место становања приказала је Александра, иначе Рускиња, која је насликала девојку обучену делом у руску, а делом у српску ношњу, док јој је у рукама велики хлеб. Иза ње, каже, приказани су ратари на њиви, који у даљини постају ситни као мрави. Мотиви руске и српске културе нису уопште слични, напомиње Александра, али њој није било тешко да их уклопи. С друге стране, огромни славски колач у центру града, девојка у српској ношњи и мноштво људи у позадини обучених у ношње различитих крајева који носе састојке потребне да се умеси хлеб приказала је Теодора на својој слици. У облацима, како је рекла, приказани су начини како се некад обрађивала земља и како се то чини данас.
По речима наставнице Катарине Максић, вест о успеху стигла је брже него што су очекивали те их је веома изненадила. По одлуци директора школе, на пријем у Братиславу отишло је, заслужено, свих пет девојчица, уз наставницу ликовног, као и наставницу словачког Александру Шмигић, где су и фотографисане, а њихови радови су били изложени. Након тога, мала уметничка делегација „Тозине” школе обишла је и Беч, а у своју осмолетку стигла је обогаћена новим материјалом за сликање који су добиле, али и новим, вредним искуствима.
Д. Ристић
Анимирани филм од пет секунди
Приликом посете Словачкој, ученице Александра Турајева и Теодора Газдић учествовале су на радионици у Средњој уметничкој школи у Братислави, одакле су се вратиле пуне нових сазнања о различитим гранама уметности. Ипак, како су рекле, можда и најјачи утисак на њих оставила је анимација филма, а чак су успеле да добију и свој кратки анимирани филм од пет секунди, рађен на основу њиховог цртежа.
