– Отпремнине ће се кретати између 5.000 и 20.000 евра по раднику, у зависности од радног стажа – објаснио је вршилац дужности директора ЕПС-а Милорад Грчић, додајући да ће оне бити исплаћене искључиво из средстава ЕПС-а, а не из државног буџета.
Он је прецизирао да је пријављено 1.860 заинтересованих за стимулативну отпремнину, наводећи да значајан број радника одлази у пензију.– ЕПС не исплаћује стимулативне отпремнине за напуштање фирме, већ за одлазак у пензију људи који имају бар један услов за пензију – прецизирао је Грчић.У исто време, председник Синдиката радника ЕПС-а Милан Ђорђевић каже да је то споразум за добровољни одлазак у пензију.– То је такозвани пробни први пакет, да видимо колико људи жели да иде, колико ће људи моћи да се уклопи по важећем закону, а колико по изменама закона – објашњава Ђорђевић.
Финансијски резултати показују да је „Електропривреда Србије” у првој половини године остварила профит од 13,1 милијарди динара, што је десет милијарди више него у истом периоду лане, као и да је за прошлу годину у државну касу уплатила позамашну добит. Као једног од највећих јавних предузећа, како по остварењу профита, тако и по броју запослених, од ЕПС-а се то и очекује, тим пре што је претходних година констатно бележио огромне губитке које је покривала држава.
Добро је то што је ЕПС дошао до тога да остварује профит, и поред тога што су просечне плате у том јавном предузећу далеко веће од оних које добијају радници у другим секторима. Високе просечне плате им се могу и толерисати када за њих имају покриће, али је тешко прихватљива чињеница да ће из касе предузећа бити дељене огромне отпремнине, и то само зато што је реч о радницима који одлазе у пензију. По томе се, дабоме, радници ЕПС-а разликују од свих других смртника, који су у најбољем случају добили 200 евра по години стажа или ништа. Део њих добио је само законску отпремнину за одлазак у пензију, а има и оних радника који још увек чекају да се реши судбина њиховог предузећа које је тренутно између стечаја и банкротства.
Дакле, радници ЕПС-а који имају један од услова за пензионисање сада могу добити стимулативне отпремнине од 5.000 до 20.000 евра и након тога отићи у пензију, односно преселити се с једне државне касе на другу. За разлику од њих, радници других предузећа, па и јавних, то не могу. Они од послодаваца добијају законску отпремнину за пензионисање и ништа више, а сам газда одлучује хоће ли их послати у пензију када испуне један од законских услова за пензионисање или не.
Они се о томе нити питају нити им се нуде стимулативне отпремнине. Ретки срећници из државних предузећа пре шалтера Фонда ПИО евентуално добију стимулативну отпремнину за коју је држава прописала да може износити највише 200 евра, али може бити и мања. Отуда Грчићева изјава да ЕПС не исплаћује стимулативне отпремнине за напуштање фирме, већ за одлазак у пензију људи који имају бар један услов за пензију, додатно повређује раднике других јавних и државних предузећа којима та могућност није дата.
Љ. Малешевић
Закон као изговор
Да ЕПС не би требало да високе отпремнине правда добровољним одласком радника у пензији потврђује и Закон о пензијском и инвалидском осигурању. Јер, по том закону, уколико радник има било који од законских услова, а то значи или године живота или године стажа, он има право на пензију и за то му припада законска отпремнина од три просечне зараде. Дакако, радник који не испуњава оба услова за пензију не мора желети да у њу оде јер зна да ће му она бити превремена, односно умањена 0,34 одсто за сваку годину која му недостаје.
Ипак, то што закон каже да радник не мора да поднесе захтев за пензију када испуни један од услова за пензионисање никако не значи да он неће отићи у пензију. Наиме, Закон о ПИО даје пуно право послодавцу да одлучи о томе да ли ће радника који има један од услова за пензионисање задржати или послати у пензију. Дакле, сам послодавац, у овом случају ЕПС, може радника који има 65 година живота или 40 година радног стажа послати у пензију, односно отказати му радни однос и за то му исплатити законску отпремнину од три просечне зараде.
Радник ком послодавац откаже уговор о раду зато што има један од услова за одлазак у пензију неће имати избора него да поднесе захтев за пензионисање. Захтев за пензионисање радник подноси лично и то уместо њега не може учинити нико, али када већ остане без плате, пензија му остаје као једини спас.
