Временом су се ствари промениле. Свако је постао свој берберин, бар што се бријања тиче, а и у шишање су многи почели да се разумеју, па је стари занат полако почео да одумире. Берберски занат почиње да „васкрсава“, од како су се млади људи заинтересовали за њега.
- Почели су мушкарци више да држе до себе, па је у томе бербер или мушки фризер, свеједно, врло битан. Да се обрије може свако, али да се лепо подшиша, баш и не може - констатује Бечејац Дарко Проданов (27).
Другачије речено, док је косе на глави, биће посла за бербере. Можда не у оном обиму као раније, али довољно да се покрију трошкови и скромно заради од својих десет прстију. Наш саговорник је тек отворио мушки фризерски салон „Класик – Про“ у бечејској Улици Милоша Црњанског 31, па је рано за процену исплативоти.
- Тек је месец дана како сам почео да радим, али још нисам имао ниједно бријање. Највероватније да и даље неће бити много потребе за овим послом, али шишања има. Долазе људи и за сада покривам дневне трошкове. Свестан сам да је сваки почетак тежак и спреман сам да се жртвујем да бих опстао. За сада сам по читав дан у салону, од 8 до 20 сати радним даном, суботом од 8 до 18 сати, а недеља ми је слободан дан. Мислим да су и цене прихватљиве. Бријање је 150 динара, а иста је цена и за дечије шишање. Шишање одраслих без прања косе је 250, а са прањем косе 300 динара - наставља млади берберин Дарко Проданов.
А некада су бербери највише зарађивали недељом. Поготово у Војводини. Цене услуга су биле упола скупље, али је посла било од ране зоре. Паори нису стизали од посла да се брију преко недеље, а онда недељом подране и правац код брице, како би на службу у цркви стигли уредно обријани и потшишани. После наврате у бирцуз, док жене не доврше ручак, али се дешавало да многи окасне на врућу супу, која се наравно, није сипала док домаћин не дође.
- Само сам слушао о тим временима, али их већ дуго нема. Како сам нагласио на почетку, свуда у свету је код мушкараца тренд да поклањају већу пажњу свом изгледу. Фризуре се мењају. Пратим та дешавања и сваком могу да удовољим. Важно је да муштерија зна шта хоће - додаје брица који и сам има кратку уредну фризуру модерног изгледа.
На крају нас је занимало откуд идеја да се прихвати заната који изумире.
- Нико ми у породици није био берберин. Ја сам мислио да ћу бити машинац, јер сам похађао Машинску школу, али сам пре седам година одлучио да се преквалификујем. Завршио сам курс за мушког фризера, једно време радио за друге, а онда одлучио да сам започнем свој бизнис. Колико ћу бити у томе успешан, показаће време, али верујем у себе и своје умеће с маказама и машиницом у рукама –вели Дарко Проданов.
В. Јанков
