Реч је о периодичним лекарским прегледима којима морају да буду подвргнути радници за воланом, што је, иначе, прописано Законом о безбедности на раду и Актом о процени ризика, обавезним за сва предузећа. Предузеће је за здравствене периодичне прегледе предвидело милион динара, без ПДВ-а, и у јавном огласу навело које услуге од лекара тражи. Возачима треба да се провери слух, вид, функција равнотеже, психофизичке функције…
– Није чудно што је градски превозник објавио јавни позив ради провере здравља возача – он је то у обавези због законске регулативе и зато што је делатност предузећа јавни превоз – каже председник Градског већа Савеза самосталних синдиката Новог Сада Владимир Гвозденовић. – О превенцији и заштити живота и здравља запослених, по сазнањима сидниката, води се рачуна углавном у предузећима и установама чији је послодавац држава и у онима где постоје колективни уговори. Град Нови Сад је потписао Посебан колективни уговор за јавна и јавна комунална предузећа, у који су уграђене одредбе о обавезним лекарским прегледима радника чија радна места имају повећан ризик. У приватном сектору фирме имају Акт о процени ризика као документ, али мало који приватник шаље запослене на лекарске прегледе. Изузетак је Беочинска фабрика цемента, која је заштиту и безбедност на раду довела до савршенства па тако пословни партнери цементаре не могу да уђу у круг фабрике уколико њихови радници немају уверење о периодичном лекарском прегледу. У Новом Саду за запослене у „Нафтној индустрији Србије” закључен је колективни уговор чијом применом се обезбеђују безбедни услови рада за запослене који су упослени на задацима с повећаним ризиком.
Гвозденовић додаје да има још сличних примера у јаким компанијама и да обезбеђивање безбедних и здравих услова рада није проблем у легалној економији колико у сивој.
– По подацима Инспекције рада, чак 43 одсто свих смртних повреда на раду наступило је на раду на црно, док је 57 одсто смртно страдалих лица било редовно запослено – наводи наш саговорник. – Углавном се несрећни случајеви дешавају на градилиштима и на сезонским пословима на уситњеним пољопривредним газдинствима. С обзиром на то да је, по подацима Агенције за привредне регистре, у Србији регистовано више од 300.000 предузећа и да их један инспектор покрива 1.400, а од јула прошле године, сходно Закону о инспекцијском надзору, инспектори рада су надлежни и за нерегистоване субјекте, не треба да чуди висок степен повреда на раду. Инспектори једноставно не могу да стигну, а друштвена одговорност изостаје.
Гвозденовић наглашава да се преговара ради доношења посебног закона о раду посредством агенција за привремено запошљавње, чије одредбе треба да дефинишу у чијој је надлежности обезбеђивање безбедних и здравих услова рада – да ли послодавца који упућује или послодавца који изнајмљује незапослено лице.
З. Делић
