Bogovi danas imaju mandat

ZA osvit civilizacije, prevashodno antičku Grčku, naš čuveni slikar Aleksandar Cvetković zainteresovao se, kaže, još na studijama, a sinoć je u beogradskoj Galeriji 212 predstavio svoj poslednji ciklus "Alegorije na grčke mitove".

- Prvo sam izučavao sazvežđa, jer su svi veliki junaci i bogovi negde među zvezdama, hvala Ptolomeju koji je sve to sredio. Onda sam na svoj likovni jezik preveo ta njihova velika dela i katastrofe, pobede i poraze i nastala je ova izložba - objašnjava za "Novosti" Cvetković.

Na jedinstveni način Cvetković je predstavio i Minojski i Hesperidin vrt, Dedala i Ikara, Tezejeva jedra, Aspidu, Penelopu, Kirku, sav taj čudesan svet koji stoji na početku vremena, a tekst za katalog izložbe napisao je slikarev sin Stefan, koji na Fakultetu muzičkih umetnosti predaje muzikologiju.

Na pitanje koja su značenja grčke mitologije u našem vremenu, ubeđeni roker i najčuveniji bajker među našim slikarima odgovara:

- To su onda bili mitovi, a nama se danas sve te silne tragedije dešavaju uistinu. Mi se nalazimo u nekom zamešateljstvu, ne možemo da nađemo izlaz iz ovog našeg profanog života, pa bi nam ta nit Arijadninog klupka mogla pomoći da izađemo iz tog opšteg lavirinta koji nas je sve snašao.

* Da li se i danas bogovi poigravaju sa sudbinama malih ljudi?

- Bogovi se danas menjaju na svake četiri godine, a mi obični ljudi ostajemo onoliki koliki smo.

* Niste se libili velikih istorijskih tema?

- I mlađim kolegama uvek savetujem da se drže velikih tema, a to nisu samo mitologije, već i četiri osnovna elementa: zemlja, vatra, voda i vazduh, koji se lepo prevode na likovni jezik.

* Manje ste se bavili temama iz nacionalne istorije?

- U jednom periodu, dotakao sam se Vizantije i našeg srednjeg veka, kroz ciklus "Srednjovekovne srpske zastave". I danas čuvam te slike u svom depou, a jedna je bila u stalnoj postavci Muzeja savremene umetnosti.

* Jedinstveni ste i po tome što "mirite" apstrakciju i figuraciju?

- U svim mojim fazama se provlačila ta jedna nit asocijativnog slikarstva, tako su me uglavnom oslovljavali teoretičari koji su pisali o meni. Na ovoj izložbi najapstraktnija je "Troja", koja je sasvim redukovana, a najviše govori. Na njoj su samo simboli pobede i poraza, što Troja suštinski jeste. Nisam želeo da ulazim u ilustraciju, priču o lepoj Heleni, Ahilu, Agamemnonu, Menelaju...

* Na našoj sceni postoje jake tenzije između onih koji se bave konceptualnom umetnošću i predstavnika štafelajskog slikarstva?

- Svako treba da se izražava jezikom koji je odabrao, sve je to ljudski. Još dok sam bio u Njujorku, a konceptualizam kod nas bio u začetku, video sam da tu ima mudrih stvari. Jedino mi smeta isključivost, kada govore da je slika mrtva. Slikarstvo ne umire, to je jedna od najstarijih disciplina. Kao kad bi neko rekao da je klasična muzika mrtva. Možemo da radimo šta god poželimo, da budemo ne znam ni ja koliko moderni, pravimo eksperimente, ali nam uvek u duši nedostaje Mocart. Nekako nam prija.

MARINA

* Marina Abramović, sa kojom ste studirali, nedavno je izjavila da joj nije jasno što je ne vole njeni beogradski prijatelji, kada ona njih još voli.

- Nedavno sam se vratio iz Njujorka, i Marinu uopšte nisam uspeo da sretnem. Ali video sam reklamu na jednom od bioskopa gde se prikazuje dokumentarni film o njoj. Meni je to bilo milo, to je moja Marina. Mi nismo konkurencija, bavimo se različitim medijima. Ostala mi je ta nostalgična priča kada smo bili siromašni studenti koji su zajedno učili da crtaju, rade mozaike, klasične slike. Voleo bih da je vidim.

DILAN NIJE ROKER

* Da li je Nobelova nagrada za književnost Bobu Dilanu dala legitimitet rokenrolu kao umetnosti?

- Da se odmah razumemo, on nije roker! On je poeta koji nije ni pevao, već recitovao svoje divne stihove uz gitaru. Ali to je više bio kantri, neke balade, to nije rokenrol. Samo mi je bezveze što neće ni da kaže hvala na tolikom poštovanju koje su mu ukazali. Obožavam ga kao umetnika, ali ga ne razumem, pa nisu ga uvredili. Kada je reč o meni, ni mog slikarstva ne bi bilo bez rokenrola. Rok me je naučio da se menjam iz izložbe u izložbu, da se uvek bavim drugom poetikom, drugom temom, stalno budem nov i svež.