То је резултат намере државе да приватизацију приведе крају и судовима олакша покретање стечаја предузећа чији су рачуни блокирани. Нове измене закона, о којима је јавна расправа у току, требало би да побољшају положај поверилаца при намиривању дугова.
Исплату 110.000 зарада, углавном из претходне деценије, радницима фирми које су биле или су још у стечају, чека 6.000 Нишлија. Коначно решење очекују од Радне групе трију министарсатва, која заседа у том граду и упоређује документа радника, судова и стечајних управа да би се утврдило колика су дуговања.
Да се слично не понови, држава у кратком року други пут поправља Закон о стечају, који смо добили 2009. године. Од 4.500 стечајева покренутих у међувремену, око 60 одсто је окончано. Стечај сада траје у просеку две године, а осам одсто њих и дуже од пет. Проблем је што петину стечајне масе поједу трошкови стечаја.
– Ми смо отворени, жеља нам је да побољшамо тај закон и не можемо то урадити без ваше помоћи, молим вас будите активни и дајте да направимо нешто што ће бити добро за привреду и грађане ове земље – поручује министар привреде Горан Кнежевић.
Циљ је да се прекине ланац дуговања, а да они којима се дугује то лакше наплате. Предвиђено је и да се уведе право прече куповине за тзв. излучне повериоце, попут банака, којима се и највише дугује.
– Крајем септембра је било блокирано 50.623 предузећа, 28 одсто правних лица и седам одсто предузетника – каже председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж. – Укупан износ блокаде без камата премашује 300.000 милијарди динара.
Стечај ни после предложених измена Закона не значи банкрот. Тек ако реорганизација фирме није могућа, следи распродаја имовине. Најбољи пример да живота има и после стечаја однедавно је лесковачка „Невена”.
Е. Дн.
