државним системима. Пре неколико дана је премијер Александар Вучић указао на то да се у нека јавна предузећа, попут РТБ-а „Бор”, МСК-а Кикинда, панчевачких „Азотаре” и „Петрохемије”, улило више од 300 милиона евра. Додао је да би, да није тог издатка, простор за пензије могао бити шест одсто већи него што је сад.
– Јавна предузећа су појела толико колико није уштеђено на свим платама и пензијама – каже економски аналитичар Милан Ћулибрк. – Крешете плате и пензије, а с друге стране, дозвољавате појединцима да потроше 100 милиона евра. Као стежете на једној страни, а овамо пуштате да се нешто дешава. Нису губици ођедном искочили, на том пољу се не дешава ништа.
Он наводи да је само панчевачка „Азотара” сада направила губитак од 50 милиона евра, што представља повећање пензија за целу 2017, и додаје да би, да није било тога, повећање могло бити дупло веће.
Летос је држава Борском басену, приликом прихваћања Унапред пририпремљеног плана реструктурирања, отписала чак 900 милиона евра, али РТБ „Бор” и даље прави губитке. Укупан дуг борског гиганта пре отписа достизао је чак 1,2 милијарду евра, а у наредних осам година, колико траје репрограм, та компанија мора да врати 300 милиона евра дуга. Из изјаве премијера Вучића јасно је да ни тако велики отпис дугова није помогао РТБ-у „Бор” и да је он с преосталих 300 милиона евра превелик терет за државу јер дуг не може да врати и он пада на леђа пореских обвезника.
Пошто је реч о четири јавна предузећа која већ низ година праве огромне губитке, ММФ је од Србије још пре две године тражио да се њихово лоше пословање реши и она или претворе у профитабилна или оду у стечај. И Фискални савет Србије указује на то да су та предузећа, али и још нека друга, заправо „гробари јавних финансија” јер држава све оно што су она преузела а не могу да плате, мора да измирује, да гарантује за њихову отплату и отписује им многа дуговања, а да све то заправо иде на терет пореских обвезника. Указивали су на то да је штедња која се постиже смањењем плата и пензија недовољни за финансијску консолидацију јер све оно што се тиме постигне „поједу” губиташка јавна предузећа.
Посебан проблем представљају и лажни извештаји о пословању појединих јавних предузећа, због чега је премијер Вучић најавио смену њихових директора до краја ове године. Агенција за привредне регистре објављује резултате пословања, између осталог, и државних предузећа, и из тих података види се да је ЈП „Србијагас” прошле године имао нето добит од 2,9 милијарде динара, док је само годину раније имао губитак од 44 милијарде динара. Или, ЈП „Завод за уyбенике” је прошле године остварио добит од 2,5 милиона, а годину раније је имао губитак од 241,8 милион динара.
Из извештаја Агенције за привредне регистре „Железнице Србије” су и прошле године и 2014. имале губитке, с тим што су лане они били троструко мањи него годину раније. У 2015. години забележени су губици од 3,3 милијарде, а 2014. од 11,8 милијарди. ЈП „Путеви Србије” су такође и лане и 2014. имали губитке, али су они 2015. били већи него годину раније. За 2015. годину уписани су губици од 9,5 милијарди, а у 2014. су износили 9,1 милијарди динара. ЈП „Ресавица” је 2014. имала добит од 2,8 милијарде, а прошле године забележен је губитак од 1,4 милијарде динара.
Љ. Малешевић
Уплате у српску касу
Директори свих 36 јавних предузећа имају обавезу да у буyет Србије уплате најмање половину добити, мада има и оних који уплаћују више. Због тога је нето добит десет милијарди динара већа него у првих шест месеци прошле године и око 4,5 пута већа од плана. Но, таква пракса уследила је тек пошто је премијер Вучић нагласио да јавна предузећа треба да дају више новца у српску касу јер имају монопол који им је држава обезбедила.
