употребе Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама.
Опозиција замера што се план, који је, како сматрају, требало да буде разматран још лане, усваја тек у последњим месецима 2016. Ипак, и поред замерки, СДС и ЛДП су поручили да ће гласати „за”, док радикали не подржавају учешће у мисијама ЕУ, нити одлазак наших војника у државе које су признале независност КиМ. Из „Двери” су поручили да Србија нема никакав интерес да учествује у таквим операцијама.
Министарство одбране је планирало да у овој години настави ангажовање у седам мировних операција УН и четири ЕУ, а министар Зоран Ђорђевић је најавио и нове. Први пут наши мировњаци одлазе у Западну Сахару, Мали, Yаму и Кашмир, Судан, на Блиски исток, као и у две мултинациналне операције ЕУ у Централноафричкој Републици и на Медитерану. Планирано је ангажовање до 700 припадника Војске Србије на 340 позиција.
Министар Ђорђевић је поновио да је Србија војно неутрална те да је њено стратешко опредељење приступање Европској унији, али је додао и да Србија жели војне вежбе са свима.
Хуманитарна или политичка помоћ
У расправи о мисијама, министар одбране и посланик ЛДП-а Ненад Милић полемисали су у Скупштини на тему помоћи Србије Сирији па је тако на опаску министра – да ли је проблематично слати људима храну, Милић поручио да се ту не ради о храни већ о политичком ставу, односно о подршци Русији и њеном односу с Асадом
– Не ради се ни о каквим гаћама, што рече министар спољних послова, ни о брашну, ради се о политичком сврставању – тврди Милић.
Министар је инсистирао на томе да Србија не шаље помоћ „човеку” него народу у Сирији.
– Ми смо слали брашно, шећер и уље – казао је Ђорђевић. – Ту не постоји политичка порука, осим да народ Сирије треба да троши шећер, брашно и уље. Ако је вама то нешто проблематично, онда то треба да кажете. Да ли је проблематично слати људима храну?
Касарне откључава 70 милијарди
Министар одбране Зоран Ђорђевић рекао је да би за враћање војног рока само прве године требало обезбедити додатних 70 милијарди динара у буyету. Министар је прецизирао да је тај новац потребан за смештај, облачење, опрему и друго.
– Истини за вољу, сваке следеће године би требало мање и мање, али мислим да је и тих 70 милијарди динара довољно велика цифра да размислимо о томе да ли то можемо у овом тренутку или не – рекао је Ђорђевић, одговарајући на опаску посланика Покрета социјалиста, који су сматрали да треба размислити о тој могућности.
Подвукао је да се може расправљати о томе да ли треба вратити обавезно служење војног рока, али да је Скупштина је та која доноси одлуку, пошто је „војни рок замрзнут”.
ПС: Политичари да следе Вулинов пример
– Захтеве за смену Александра Вулина траже они који немају право да држе моралне лекције, попут „некрунисаног краља стечаја” Саше Радуловића – изјавио је посланик Покрета социјалиста Ђорђе Комленски, коментаришући захтев за смену лидера своје странке.
Казао је да су чланови ПС-а поносни на Вулинову храброст и доследност и изразио наду да ће и остали политичари поћи за његовим примером и бранити своју земљу. Радуловић, како тврди Комленски, не може да опрости и заборави чињеницу да је буквално морао да бежи из Владе у тренутку када су раскринкане „његове криминалне намере да гурне у стечај целокупну српску привреду”.
Поручио је председнику ЂБ-а да он није тај који ће одлучивати о томе ко ће бити члан Владе и да би, уместо што води прљаву хајку против Вучића и Вулина, било боље да одговори на питања колико је деце у Србији морало да заплаче и колико је фабрика морало бити гурнуто у стечај да исплати свој порески дуг од преко милион долара.
„Двери”: ЛДП постао сувишан
Лидер „Двери” Бошко Обрадовић казао је да ЛДП и његов председник Чедомир Јовановић и те како имају разлога за нервозу јер је, како је истакао, та странка „постала сувишна”.Поводом Јовановићевог коментара у којем је „Двери” ставио у контекст фашизма, Обрадовић је рекао да је пре пет година СНС преузео политику ЛДП-а те да је ЛДП постао сувишан.
– За тих пет година ЛДП није ушао у власт, иако се нудио, изгубио је сваки опозициони кредибилитет, и то је разлог њихове нервозе – рекао је Обрадовић.
Кандидати за РЕМ и скупштинско благо
Скупштински Одбор за културу и информисање покренуо је поступак предлагања кандидата за чланове Савета РЕМ-а од универзитета, али и поновио поступак кандидовања од удружења цивилног друштва, након што ниједан од два кандидата на гласању 14. октобра није добио подршку посланика. Они су тада, како је рекла председница Одбора Маја Гојковић, добили свега „пет или шест гласова”.
Весна Марјановић из ДС-а навела је да о томе што ти кандидати нису изабрани није било никаквог образложења, као и да се тада у расправи за некога чуло да је издајник и страни плаћеник те да се све може проверити у стенограму, за који се нада да је „недирнут”.Маја Гојковић је реаговала на те речи, наводећи да нема никаквих интервенција на стенограмима и да ништа није нестало те да у Скупштини фале једино записници после избора 2000. године, који су уништени, као и 1.500 слика које су из Парламента нестале 5. октобра.
С. Станковић
