Đurović je na konfereniciji u Beogradu o migrantima, kazao da je od 8.956 ljudi koji su izrazili nameru za dobijanje azila u Srbiji, samo 540 podnelo zahtev.

"Šta je sa svim ovimo ostalim ljudima?", pitao je on i dodao da su od početka godine do 1. oktobra izdateo 204 lične karte, a dodeljeno samo 24 odobrenja za azila što pokazuje, kako je rekao, da sistem ne funkcioniše i da je spor.

Po podacima sa terena, naveo je Đurović, na ulicama Beograda je najmanje 1.000 migranata, a na severu Srbije 800 do 1.000. On je rekao da nije volja tih ljudi da borave po parkovima i ulicama, već su tamo jer nemaju gde drugde da budu.

"Smeštajni kapaciteti su puni, nema mesta u svim centrima", rekao je Đurović i dodao da su "uslovi u centrima neujednačeni, jer u pojedinim centrima nema dovoljno kreveta, ćebadi, tople vode i higijenskih uslova".

On je rekao da u Centru za azil u Krnjači u sobi sa šest kreveta spava 13 migranata, da se centar ne čisti, da ljudi peru veš bez deterdženata, da im nedostaje odeća, a da mnogo migranata ne uspeva da svakog dana dobije hranu.

Kako je rekao, nepovoljni higijenski uslovi u centrima za migrante doveli su do problema s vašima i šugom.

"Te pojave su nastale u centrima za azil gde se ne pere ćebad, nema tople vode, nema higijene, a, s druge strane, imaju preporuke da se ti ljudi zatvore u centrima zbog okoline, a u njima su se razboleli", rekao je Đurović i pohvalio Centar za migrante u Preševu u kojem su uslovi dobri.

On je dodao da se oko 300 migranata nalazi na granici s Makedonijom, a da se sve više zemalja "ograđuje" i da u Srbiji ostaje sve veći broj ljudi.

"Srbija nema odgovor na izbegličku krizu. Nepovećanje smeštajnih kapaciteta i ograničavanje kretanja tih ljudi ne bi rešilo situaciju... Ljudi imaju pravo na smeštaj, pogotovo ako hoće da traže azil - po Ustavu (Srbije) i Konvenciji o statusu izbeglica", rekao je on.

Po njegovim rečima, Srbija je dužna da poveća smeštajne kapacitet, da obezbedi higijenske uslove u smeštaju za migrante, kao i da im izda potvrde koje bi im olakšale neke postupke, među kojima je i odlazak kod lekara.

Đurović je rekao da je neophodno uspostaviti procedure za utvrđivanje da li je neko ekonomski migrant ili ne, a ne konstantno govoriti o ekonomskim migrantima koji dolaze iz Avganistana čime se u javnosti "ubija razumevanje" za te ljude.

Psihološkinja Jana Stojanović kazala je da se na terenu mogu videti stariji ljudi, kao i mnogo tineđžera koji, bežeći od rata, putuju bez pratnje i ne mogu da dobiju podršku u prihvatnim centrima.

"Granice su se zatvorile, ljudi su se razdvojili od porodica. Umorni su i frustrirani, prebijani od strane policije na granicama", rekla je Jana Stojanović.

Ona je ocenila da se psihološko stanje migranata u Srbiji pogoršava, ljudi se "povlače u sebe", zbog čega su im neophodni pomoć i razumevanje.

Komesarijat: Netačne tvrdnje Đurovića

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije saopštio je "povodom tendencioznih i zlonamernih izjava Đurovića, da ga čudi da Đurović ne prepoznaje napora da se unaprede kapaciteti centara za azil, već iznosi nepotkrepljene tvrdnje koje neće doneti ništa dobro ni migrantima ni građanima Srbije.

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije saopštio je danas da su već godinama unazad stanovnici Srbije svedoci su ogromnih napora koje svi državni organi ulažu kako bi pomogli migrantima iz Azije i Afrike, istovremeno čuvajući sigurnost i zdravlje svih građana naše zemlje.

Gospodin Đurović ima uvid u beogradske parkove gde borave migranti i tim pre nas još više čude ovakvi njegovi stavovi i proizvoljni napisi. Nama iz Komesarijata za izbeglice i migracije je drago da je usamljen sa ovakvim stavovima, kaže se u saopštenju.

Komesarijat savetuje Đuroviću, da sa svojom organizacijom sledi primer čeških volontera koji danonoćno brinu o higijeni u centrima za azil širom Srbije. To su ljudi koji rade, koji imaju korisne sugestije, i aktivno pomažu Srbiji u rešavanju migrantske krize.

Državni organi rade na rešenju problema migranata u parkovima u centru Beograda. Ipak, nekim organizacijama u parkovima kao da je stalo da se stvori parasistem, koji ne ide u korist migranata, i da se izazove panika, ocenjuje se u saopštenju.

Komesarijat je poručio Đuroviću da, ako mu je zaista stalo do prava migranata, onda treba i da ih savetuje na pravi način, a to je da im je mesto u sistemu azila i centrima za azil, a nikako u parkovima i na ulicama.

Kada je reč o standardima smeštaja u centrima za azil treba znati da se pri otvaranju centara država pridržava obaveznih standarda za humani prihvat migranata, ističe Komesarijat.

Vulin za RSE: NVO da ne predaju pomoć migrantima direktno

Nevladinim organizacijama koje su obezbeđivale pomoć u hrani, odeći i drugim osnovnim potrebama izbeglicama i migrantima van prihvatnih centara, upućena je zvanična preporuka da prekinu sa tom praksom, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) koordinator Radne grupe za rešavanje problema migracija i ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Aleksandar Vulin.

"To je samo prilagođavanje trenutnim okolnostima. Kao što znate, ni u jednoj prestonici na svetu nije moguće nekontrolisano se kretati gde god hoćete. Evo vidite u Parizu su upravo sada raseljeni takvi ilegalni kampovi. Dakle, na prvom mestu moramo da vodimo računa o tome kako će ljudi biti zbrinuti tokom zime", naveo je Vulin.

On je kazao da "nikome ne treba dozvoliti da se smrzne u parku, zato što postoje odgovarajući prihvatni kapaciteti u našem sistemu koji su na raspolaganju svima".

"Dakle, ne menjamo svoju politiku, vodimo računa. Hoćemo da budemo humani. Da vodimo računa o ljudima, ali moramo sistem prilagoditi upravo njihovim potrebama, a ne verujem da je bilo kome dobro zato što se nalazi u parku, ili nekoj neograđenoj površini, garaži", rekao je Vulin.

RSE navodi da je "u sugestiji koja je upućena nekim beogradskim nevladinim organizacijama, a koju je potpisao Nenad Ivanišević, zamenik predsednika Radne grupe koje vodi Vulin, između ostalog se navodi da nije prihvatljivo 'pružanje pomoći i podrške u vidu hrane, odeće, obuće, ohrabrivanje migranata da borave van za to predviđenih stalnih centara za azil i tranzitno-prihvatnih centara'" i da se "sugestija posebno odnosi na teritoriju grada Beograda".

Vulin je rekao da "kapaciteti nisu do kraja popunjeni" i da se u Srbiji sada nalazi "blizu 6.000 migranata".

"Mi smo se na to obavezali. Više od toga nećemo graditi, mislimo da to nije uputno. Mi smo se prema našim partnerima obavezali na broj od 6.000. Mogu slobodno da kažem da se za razliku od većine zemalja mi držimo svoje reči. Nećemo graditi nove, već podizati kvalitet postojećih kapaciteta", kazao je on.

Na navode RSE o "sve češćem pominjanju u javnosti opasnosti od širenja telesnih vaši", Vulin je rekao da "nema ništa značajnije da ti ljudi budu tretirani i izlečeni".

"Da ih pustimo sa bolestima, koje njih na prvom mestu ugrožavaju, bez medicinske zaštite, bilo bi krajnje neodgovorno i prema migrantima i prema našem stanovništvu. Ne verujem da bi ijedna zemlja cenila da sa našeg prostora dođe neko ko nije na odgovarajući način medicinski zbrinut. Dakle, nije u pitanju nikakva stigmatizacija, naprotiv! Samo vodimo računa o zdravlju migranata i našeg stanovništva", rekao je Vulin.

Na pitanje "šta konkretno znači pojačana kontrola kretanja" i "kako se to ogleda na terenu, kako se sprovodi", Vulin je odgovorio da "to znači da morate da dođete u nekakvo vreme, da se vratite u neko vreme".

"Da papirološki regulišete svoju situaciju. Dakle, ne može bilo ko da uđe u naš prihvatni centar. A tu su naravno i zdravstveni razlozi. Ne možete da se krećete kroz teritoriju Srbije, a da ste potencijalni nosilac neke bolesti. Znači, u svakom centru morate da dobijete odgovarajuću zdravstvenu zaštitu", objasnio je on.

Ministar je naglasio da to ni na koji način ne znači da takva praksa znači ograničavanje slobode kretanja.

"Čak imamo i mnogo liberalniji način od mnogih zemalja EU. Sa promenom strukture migranata i dužinom njihovog zadržavanja na prostoru Srbije moramo i da primenimo drugačija pravila. Mi nikoga ne ograničavamo, svako ima pravo da dobije azil i odgovarajuću zaštitu, ukoliko je to potrebno. Da bi to bilo moguće mora da bude u našim prihvatnim centrima. Da bi bio u prihvatnim centrima mora da se poštuje određeni red", kazao je Vulin za RSE.