која се тичу борбе против породичног насиља и пооштравање санкција за кривична дела против полних слобода. Нова кривична дела биће прогањање, полно узнемиравање и санкционисање принудних бракова, док се повећава минимална казна за силовање и за обљубу над немоћним лицима. Максимална казна за та дела ће убудуће бити од пет до 12 година затвора.
Као полно узнемиравање сматраће се сваки неприличан додир, изјава, дегутантан виц, добацивање или звиждање са сексуалном конотацијом на послу, факултету или улици за које је жена ставила до знања да јој сметају или да је узнемиравају.Предвиђена је затворска казна за полно узнемиравање од три године затвора. Забрањује се генитално сакаћење – сунећење жена и присилни брак.
Посебан акценат се ставља на веће казне за сексуална кривична дела код којих су жртве деца. Минимална казна затвора је пет година са забраном ублажавања казне. Да би се нешто третирало као силовање, више неће бити неопходна употреба претње или силе, већ је доводно да се обљуба десила без пристанка жртве.
Посебно су прописана кривична дела одузимања малолетничког лица и промена породичног стања, с циљем боље кривичноправне заштите новорођенчади. Убудуће ће и они који крше забрану приласка ризиковати да се нађу иза решетака.Када је реч о антикорупцијској борби, законодавац је предвидео највеће промене у последњих 15 година, али и увођење осам нових кривичних дела у привреди: преваре у обављању привредне делатности, проневере у обављању привредне делатности, злоупотребе заступања у обављању привредне делатности, злоупотребе послова управљања и надзора у обављању привредне делатности, злоупотребе у поступку приватизације, примања мита у обављању привредне делатности, давања мита у обављању привредне делатности. Ту спада и кривично дело преваре у осигурању, које је уведено изменама и допунама Кривичног законика из 2009. године, али је новим изменама сасвим дугачије постављено, онако како је то уобичајено у страном законодавству.
Изменама Кривичног законика предвиђа се другачији опис прилагођен реалним привредним кретањима у држави, а реч је о пореској утаји и злоупотреби положаја одговорног лица. Постојећа кривична дела су пореска утаја, неуплаћивање пореза по одбитку, злоупотреба овлашћења у привреди, злоупотреба положаја одговорног лица, злоупотреба у вези с јавном набавком, злоупотреба монополистичког положаја, проузроковање стечаја, проузроковање лажног стечаја, оштећење поверилаца, издавање чекова и коришћење платних картица бз покрића.
Ту су и кривична дела недозвољене производње, недозвољене трговине, кријумчарења, онемогућавања контроле, неовлашћене употреба туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга, нарушавања пословног угледа и кредитне способности, обмањивања купаца, одавања пословне тајне. У ту групу спада и фалсификовање новца и хартија од вредности, злоупотреба платних картица, фалсификовање знакова, државних жигова за обележавање робе, мерила и предмета од драгоцених материјала, прање новца.
Мада је Влада Србије од посланика Скупштине Србија захтевала да се о изменама Кривичног законика расправља по хитном поступку јер то ЕУ од нас очекује, он ће у неким деловима ступити на снагу тек 1. јуна наредне године, а делом чак и 1. марта 2018.
Љ. Малешевић
Условни отпуст
У пракси је примећено да судови условни отпуст доста ретко користе, односно да је проценат условно отпуштених лица осуђених на казну затвора у поређењу с другим државама знатно мањи. Показало се да услове за условни отпус није било могуће утврдити, зато се сада одустаје од тих услова и полази од тога да је за условни отпуст, осим две трећине издржане казне, довољно да се у току издржавања казне осуђеник владао тако да се с основом може очекивати да за време док траје условни отпуст неће извршити ново кривично дело.
