Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp nikada se do sada nije bavio spoljnom politikom, niti je tokom kampanje razrađivao svoju viziju ili prioritete u odnosu na spoljni svet, kaže visokim saradnikom Instituta za strateški dijalog Univerziteta Džordžtaun Džefri Gedmin, koji međutim dodaje da je moguće naslutiti Trampov načelan stav iz kratkih izjava koje je davao američkim partnerima i rivalima.
Gedmin kaže da se iz relativno malog broja Trampovih komentara o međunarodnim pitanjima, može zaključiti sledeće -- "Da će pooštriti američke trgovinske pregovore, da će vršiti pritisak na saveznike da ravnomerno učestvuju u troškovima bezbednosti, uključujući NATO i bezbednost azijskih zemalja, i da će verovatno imati afinitet prema snažnim liderima kao što su Erdogan u Turskoj i Vladimir Putin u Rusiji. Međutim, treba reći da to slutimo na osnovu kratkih izjava, ali ne znamo da li će, kad jednom stupi na dužnost, promeniti mišljenje.“
Gedmin dodaje da oni koji se zalažu za demokratiju i ljudska prava treba da budu zabrinuti zbog takvog viđenja sveta u kojem se krize rešavaju putem transakcija.
"On želi ljude sa velikom vlašću, odlučne lidere i one koji garantuju da će sprovesti mere za postizanje željenog cilja. Sasvim je moguće da Vladimir Putin ispunjava taj uslov, dok Evropska unija ili saveznici u NATO-u možda ne ispunjavaju.“
Kada bude jasnija slika njegove administracije – ko će biti šef Pentagona, Stejt departmenta, Saveta za nacionalnu bezbednost - znaćemo i više o tome kakvu će spoljnu politiku Tramp voditi, kaže Gedmin.
Prema medijskim izveštajima, novi sekretar za odbranu mogao bi da bude Džef Sešons, prvi republikanski senator koji je podržao Trampa i bio njegov najbliži savetnik tokom izborne kampanje. General Majkl Flin je kandidat za savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost, dok se kao kandidati za mesto šefa američke diplomatije pominju Bob Korker, predsedavajući senatskog Odbora za spoljnu poliku i Džon Bolton, bivši ambasador u Ujedinjenim nacijama.
"Ta imena su interesantna, ona ukazuju da bi Trampova administracija mogla da bude bude pretežno orijentisana na bezbednost. Oni će u Kini verovatno videti rastuću silu i ozbiljan izazov i prema njoj bi mogli da budu više antagonistički nastrojeni, a u Rusiji osrednju silu suočenu sa unutrašnjim ekonomskim problemima sa kojom mogu da posluju. Ta imena takođe ukazuju da će veći naglasak biti na odbrani i bezbednosti nego na diplomatiji.“
Gedmin, međutim, ističe da će Tramp kao predsednik morati da se odrekne metoda biznismena koji pravi nagodbe i otkazuje ili otpušta one sa kojima se ne slaže.
"Moraće da nauči da ne može da otpušta NATO niti Predstavnički dom Kongresa kada mu se nešto ne dopada. Da bi postigao rezultat mora da nauči kako da sa njima sarađuje. Ostaje da vidimo da li će uspeti da to obavlja sistematski tokom sledeće četiri godine, a ako ne bude uspeo američki glasači će njega optustiti.“
Ali, Trampa ne treba unapred otpisati, već mu treba dati šansu da se dokaže, zaključio je Gedmin.