с тужилачког аспекта у наредни месец дана, сазнаје незванично „Дневник” из високих извора блиских Тужилаштву за организовани криминал.– Документацију, налазе вештачења, све што је прикупљено током истраге, како у случају продаје „Сартида” 2002. године, тако и у погледу околности под којима се 2002. године код приватне банке Националне штедионице нашао на коришћењу пословни простор некадашњег Завода за обрачун и плаћање (ЗОП), тренутно се анализира у Тужилаштву за организовани криминал, након чега ће, у зависности од процене има ли доказа за сумње о евентуалним злоупотребама или нема, тужилац донети одлуку, најкасније до краја децембра – наводи добро обавештени саговорник „Дневника”.
У Извештају Републичког тужилаштва о раду јавних тужилаштва на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2014. години, у који је „Дневник” имао увид, наведено је да „случај ’Национална штедионица’ – продаја пословног простора ЗОП-а – Тужилаштво за организовани криминал је 20. децембра 2014. године донело наредбу о спровођењу истраге против бившег гувернера Народне банке Југославије. Он се сумњичи за незаконито располагање пословним простором Народне банке Југославије – Завода за обрачун и плаћање. Сумњичи се за кривично дело злоупотребе службеног положаја“.
У извештају Тужилаштва нија наведено име бившег гувернера НБЈ-а против ког је донета наредба о спровођењу истраге, а по јавно доступним информацијама, гуверенер сада бившег НБЈ-а у периоду 28. новембар 2000. – 22. јул 2003. године био је бивши државни функционер Млађан Динкић, који је од 2004. године у Влади Републике Србије био министар финансија, а од 2007. до 2011. министар економије и регионалног развоја, и од 2012. до 2013. године поново министар финансија.
Истрага о случају „Национална штедионица“ покренута је на основу извештаја Савета за борбу против корупције који је сачињен пре више од деценије и 7. децембра 2004. године достављен тадашњој Влади.
Истрагом о случају продаје предузећа „Сартид“ у току 2002. и 2003. године, коју је Тужилаштво за организовани криминал покренуло 30. марта 2013. године, обухваћени су, под сумњом за кривично дело злоупотребе службеног положаја, Немања Колесар, који је, пре деценију и по био помоћник генералног секретара Владе Србије задужен за праћење покретања и спровођење стечаја у „Сартиду“, тадашњи стечајни управник „Сартида“ Бранислав Игњатовић и судија и бивши председник Трговинског суда у Београду Горан Кљајевић.
По наводима у Извештају Републичког тужилаштва о раду јавних тужилаштва у периоду 2013. године, истрага случају „Сартид” обухвата околности: преношења месне надлежности стечаја „Сартида“ и његових шест зависних предузећа с Трговинског суда у Пожаревцу на Трговински суд у Београду, затим доношења одлуке стечајног судије којом је концерн ослобођен свих дугова, који су у време увођења стечаја износили најмање 1,7 милијарду долара, од чега су српске банке потраживале око 1,2 милијарду, а већина поверилаца имала је средства обезбеђења за своје потраживање у виду хипотека и залога на непокретној и покретној имовини у „Сартиду“. Даље, обухваћене су околности под којима је „председник Трговинског суда, у својству председника стечајног већа у поступку стечаја пословних банака које су биле највећи повериоци 'Сартида', донео решење којим је одобрено брисање средстава обезбеђења потраживања установљених у корист Инвест банке и Београдске банке“.
„На иницијативу стечајног управника у поступку стечаја предузећа 'Сартид' стечајно веће је донело одлуку и одобрило продају предузећа ’Сартид’ купцу ’Ју-Ес-стил’, након чега је стечајни управник 31. марта 2003. закључио уговор о продаји по 23 милиона долара. На тај начин су потраживања пословних банака постала ненаплатива и банке претрпеле штету.
„Поступак продаје ’Сартида’ је спроведен у току стечаја а да при том није извршена процена вредности имовине ’Сартида’, нису разматране друге понуде за куповину поменутог предузећа, нити се с другим заинтересованим компанијама преговарало о евентуалној купопродаји ’Сартида’. Током вођења истражног поступка извршено је економско-финансијско вештачење којим је утврђено да је вредност ’Сартида’ а. д. у време продаје износила најмање 40 милиона долара. Те је, сходно томе, ’Сартид’ продат по цени 17 милиона долара нижој од најниже процењене вредности предузећа у време закључења уговора“, пише о случају „Сартид” у информацији Тужилаштва у коју је „Дневник“ имао увид.
Ј. Јаковљевић
