Zagreb - metropola sa problemima

Saobraćajnice pod kojima se otvaraju rupe, loša situacija u vrtićima, gubici u vodovodnom sistemu, kvalitetno raspolaganje gradskom imovinom i pronalaženje rešenja za napuštene gradske prostore - samo su neki od gorućih problema s kojima će se dogodine suočiti novi (ili stari) gradonačelnik. Mi smo sastavili lestvicu izazova s kojima bi se ukoštac valjalo uhvatiti - već sutra.

1. Korupcija, klijentelizam i netransparentnost

Prema američkoj konsultantskoj firmi Merser, Zagreb je peti na listi 17 najnesigurnijih evropskih gradova i to zbog korupcije. Pritvaran i oslobađan, sumnjičen i službeno oslobađan sumnji, populistički gradonačelnik Milan Bandić za neke je uzrok tog problema. Za druge istovremeno predstavlja političara s ljudskim licem kojem su poklonili pet mandata na čelu metropole. Čak i kada ga otvoreno pitaju čini li ustupke svojim bogatim prijateljima kada dopušta popločavanje javnog trga, a zbog postavljanja ugostiteljske terase – gradonačelnik odgovora da se to čini kako građanima „ne bi zeble nogice." Za Bandićeve protivnike, reč je o cinizmu. Za obožavatelje, u pitanju je mangupski odgovor „novinarima koji guraju nos tamo gde mu nije mesto".

Najnovije upozorenje na nepravilnosti u gradskom poslovanju došlo je iz Hrvatske komore arhitekata. Traže poštovanje zakona, procedura i stručnosti te raspisivanje javnih konkursa, a sve kako bi prestalo ugovaranje poslova preko veze. Zadovoljni nisu ni novinari koji gradsku Službu za informisanje često nazivaju i gradskom službom za dezinformisanje. Informacije se uskraćuju najčešće zbog tobožnje zaštite podataka o ličnosti, čak i kada se radi o osobama biranim na javne funkcije.

Ne treba zaboraviti ni čitav niz zaposlenih u gradskim firmama za koje se proverom utvrdilo da nemaju potrebnu stručnu spremu ili da imaju čak falsifikovanu diplomu.

2. Bez rešenja za 500.000 tona otpadnog mulja

„Najveći problem Zagreba, iako se o njemu malo govori, jeste otpadni mulj za koji ne postoji rešenje. Trenutno ga ima oko 500 hiljada tona", upozorava dr. Aleksandra Anić Vučinić, predsednica Hrvatskog udruženja za upravljanje otpadom. Uz to je, kaže, primarno razdvajanje otpada potpuno nerazvijeno, bez sistemskog pristupa problemu. „Pokušaj smanjenja odvoza otpada kako bi se povećalo odvojeno prikupljanje pokazao se pogrešnim. Ključni problem je što se otpad još uvek odlaže, a da prethodno nije obrađen, za šta ćemo u budućnosti plaćati penale."

Zagreb bi trebalo da hitno uspostavi kvalitetan sistem odvojenog prikupljanja otpada prilagođen potrebama grada prema vidu stanovanja, gustoći naseljenosti i raspoloživoj infrastrukturi. „Sistem odvojenog prikupljanja otpada se mora dimenzionirati tako da se vrlo brzo postigne zadatih 50%. Za preostali deo otpada potrebno je izgraditi energanu na otpad u kojoj će se zbrinjavati i mulj i ostatak komunalnog otpada nakon primarnog odvajanja. Pri pripremi dokumentacije za energanu moraju se uvažiti najviši standardi zaštite životne sredine", kaže stručnjakinja za zbrinjavanje otpada.

Dobra vest je ta da je odlagalište Jakuševac u potpunosti sanirano i u skladu sa svim zahtevima zaštite okoliša. „Iz njega se sakuplja gas i proizvodi struja", kaže Anić Vučinić. U gradu se, dodaje, takođe dobro upravlja biorazgradivim otpadom iz vrtova i parkova, uz tri kompostane i postrojenje za obradu građevinskog otpada.

3. Promet iz noćne more

Vožnja automobilom, pogotovo u vreme odlaska i dolaska s posla, za stranca bi moglo biti najgore zagrebačko iskustvo. I zaista, brojnim garažama, grad kao da se trudi da u svoje tesno središte privuče što više automobila, dok kvalitetno stimulisanje javnog i biciklističkog saobraćaja ostaje tek dobra želja. Biciklističku magistralu, obećanje gradonačelnika Bandića iz 2012. godine, danas pamti samo internet. „Postojeću biciklističku infrastrukturu karakterišu nepovezanost i nesigurnost", saznajemo u Sindikatu biciklista koji se žali na nedostatak pravih biciklističkih staza. Umesto njih, staze se crtaju na pločnicima čime se pešaci i biciklisti dovode u skučeni prostor kao stvoren za veštačke sukobe.

„Prilikom rekonstrukcija saobraćajnica u obzir se uzimaju propisi za motorna vozila dok se za bicikliste i pešake ostavlja ono malo preostalog javnog prostora. Ovogodišnjim radovima na održavanju saobraćajnica korisnici motornih vozila su dobili novi kolovozni zastor na više lokacija dok se biciklistima i pešacima nije obnovila ni postojeća horizontalna i vertikalna signalizacija", žale se u Sindikatu.

Biciklisti tako priželjkuju povezanu infrastrukturu da ne bi morali da na svakih nekoliko desetina metara silaze s bicikla, a na šta ih prisiljavaju važeća pravila. „Dugoročno, bez izrade master-plana razvoja saobraćaja i promene paradigme u kojoj je privatni automobil kralj urbanog planiranja, i dalje ćemo biti svedoci da mobilnost korisnika privatnih automobila znatno umanjuje kvalitet mobilnosti korisnika javnog gradskog saobraćaja, biciklista i pešaka", zaključuje ova biciklistička organizacija.

4. Devastiranje javnog prostora i kulturnih dobara

Zatrpavanje javnih prostora komercijalnim sadržajima kao i nagrizanje istorijske urbane cjeline grada, već je vidljivo na prvi pogled. Od glavnog trga koji je pretvoren u pijacu pa sve do istorijske Zelene potkovice koja se periodički pretvara u prostor za sajmove, klizališta i koncerte.

Kulturna dobra nominalno štiti Gradski zavod za zaštitu spomenika čija je službenica dr. Zrinka Paladino nedavno upozorila na velike i, verovatno, namerne propuste u radu, a koje omogućuju i bezbrojne izmene Generalnog urbanističkog plana koji, slažu se mnogi, više nije moguće ni očitati. Zavod definiše strategije zaštite i prema njima izdaje dozvole, ali i radi konzervatorske podloge za prostorne planove. U tom delu se, kaže Paladino, jasno vide svi propusti loše osmišljenih strategija.

„Zagreb je ugrožen usled katastrofalnog stanja u tom segmentu konzervatorskog delovanja, a slično se piše i Splitu i drugim gradovima s njihovim prostornim planovima. Zahvaljujući lošim prostornim planovima gubimo najvažnije i najvrednije delove grada", upozorava Paladino. Kaže, kroz direktive opšte legalizacije, konzervatori su prisiljeni da daju odobrenja za već izvedene radove, a koji u normalnoj proceduri nikada ne bi bili odobreni. „Marginalizovan je stručni rad i svi su konzervatori bili uposleni uglavnom kao službenici u uredima za izdavanja građevinskih dozvola. I ono malo zahteva koji su odbijani nakon ulaganih žalbi najčešće bi bilo usvajano. To je ispalo krajnje poražavajuće i pogubno po prostor, te, nažalost, nepopravljivo", priča ova arhitektkinja.

O nefunkcionisanju Zavoda svedoči i podatak o ukidanju stručnih kolegijuma i rasprava. „To dovodi do individualnih odluka koje osim što nemaju stručnu utemeljenost, u mnogim slučajevima omogućuje samovoljne odluke i anomalije pa se i neka od najznačajnijih pojedinačno štićenih kulturnih dobara devastiraju tokom neprimerenih i nekontrolisanih zahvata. Slično se događa i s neprimerenim korišćenjem najvrednijih zelenih prostora, koji nikada nisu bili predviđeni za agresivna korišćenja kojima su danas izloženi", kaže Paladino i dodaje da čelnici ne bi smeli da percipiraju gradove kao svoju imovinu, niti bi sopstvene ukuse i životne navike trebali da projektuju na njihovo oblikovanje. Gradovi, zaključuje, ne pripadaju samo onima koji se trenutno staraju o njima. „Oni su primarno gradovi i onih generacija posle nas, zbog kojih ih treba ako ne unaprijeđene, ono bar neokrnjene, predati budućnosti. Ukoliko za to već nije kasno."

5. Uprkos obećanjima, i dalje bež žičare

I na kraju, iako se ne radi o egzistencijalnom problemu, Zagrepčani nisu preboleli zatvaranje žičare koja ih je od 1963. do 2007. godine dizala na Sljeme, vrh Medvednice. S kvarom motora koji se više nije isplatilo popravljati prekinuta je tradicija odlaska brojnih porodica vikendom na popularno zagrebačko izletište. Žičara je vozila trasom dugom 4 kilometra s visinskom razlikom od 670 metara dok je najveća udaljenost između kabine i tla iznosila 65 metara. Najave o izgradnji nove žičare ponavljaju se sezonski i ostaju tek – prazna obećanja, a građanima se umesto odlaska na Medvednicu nude sve brojnije gradske fontane.