Fijon: Obnova moći Francuske, saradnja s Trampom i Putinom

Fijonova ubedljiva pobeda na izborima za predsedničkog kandidata iz redova glavne opozicione stranke desno od centra, Republikanaca, prilično je uskomešala i francusku i evropsku političku javnost i zato što je on izričiti protivnik sukobljavanja Evrope i NATO-a s Rusijom, a kaže i da se "uopšte ne boji saveza Donald Trampa i Vladimira Putina, već to smatra poželjnim".

Njegova vizija Evropske unije je više degolistička "unija nacija-država" i smatra da neka suverena ovlašćenja sa institucija EU u Briselu delom treba da se vrate na prestonice država-članica.

Želi da ojača evro uvođenjem ekonomske vlade zemalja koje su uključene u jedinstvenu evropsku valutu.

U nekim osvrtima medija i analitičara EU, Fijonu se pripisuje "naklonjenost prema Rusiji", kaže se da je on i "Putinov prijatelj" i u prilog toj tvrdnji navodi da se bivši francuski premijer u vreme predsednika Nikole Sarkozija dosledno protivio sankcijama EU protiv Rusije zbog ukrajinske krize, smatrajući da je to nedelotvorno i štetno za obe strane.

Fijon je izjavio da je "Putin pokazao hladan, ali efikasan pragmatizam u suzbijanju terorista Islamske države u Siriji" i smatra da se s Rusijom mora tesno sarađivati da bi se konačno uništilo žarište islamskog terorizma koji iz Sirije organizuje nasilje po Evropi i teško destabilizuje ceo Bliski istok.

Iako neki mu pripisuju etiketu da je "tačerijanac koji voli Putina", Fijon smatra da se nekontrolisana, masovna imigracija i s time povezani islamski terorizam mogu pobediti samo ako se Evropa udruži s Amerikom i Rusijom, baš kao u borbi protiv Hitlera u Drugom svetskom ratu.

Fijon je s tim u vezi u septembru objavio pozamašan politički esej "Uništiti islamski totalitarizam" i traži da se u Francuskoj održi savetodavni referendum oko prihvatanja i raspodele izbeglica, što je stav koji uspostavlja most i prema istočnim članicama EU koje su protiv odluke Evropske komisije da sve zemlje Unije moraju prihvatiti obavezu o solidarnom prihvatanju izbeglica.

Šta je to tačno oko "prijateljstva s Putinom", Fijon razjašnjava da to "nije pitanje prijateljstva", navodeći da nema nikakvih prijateljskih veza s Putinom, već naglašava da to bitno strateško pitanje za Francusku i Evropu.

Predočava da bi dalje zaoštravanje odnosa i nestabilnost Rusije bilo opasno po interese Francuske, jer je Kremlj bitan saveznik u bici protiv islamskog terorizma, a neka vrsta savezništva Pariz-Moskva-Vašington bi omogućila da se Francuska, ako ne cela Evropa, izvuče i podjarmljenog položaja u odnosu na SAD i povrati snagu na svetskoj pozornici.

"De Gol je razgovarao i ušao u savezništvo i sa Staljinom da bi se porazio nacizam", rekao je Fijon, smatrajući apsurdnom prema Rusiji jako odbojnu politiku vladajućih francuskih socijalista, posebno posle nedavnog otkazivanja Putinove posete Francuskoj.

Kandidat za predsednika Francuske neuvijeno kaže da zna da "Rusija nije neka demokratija, da je Rusija nestabilan, pa i opasan režim - ali je pitanje upravo zato da li treba i dalje izazivati Ruse, odbacivati svaki dijalog s njima i gurati ih da sve više budu nasilni i sve manje Evropljani".

Fijon kaže da, naprotiv, zato treba ukinuti sankcije i sarađivati s Rusijom, a smatra krajnje lošim što je vlada predsednika Fransoa Olanda poništila ugovore o isporuci već plaćenih vojnih brodova Mistral Moskvi zbog ukrajinske krize.

Kaže da njegovo lično iskustvo kao premijera pokazuje da kad se "s Putinom postigne dogovor, on to poštuje".

Mogući budući predsednik Francuske, koji po ustavu ima ključni upliv na delovanje vlade, želi da državne troškove smanji za ravno 110 milijardi evra, smanji preglomaznu državnu administraciju za 500.000 činovnika, nezaposlenost svede na sedam odsto i osetno smanji poreze na preduzeća, u očekivanju da se temeljito pokrene francuska privreda.

Radna nedelja bi sa 35 trebalo da se poveća na 39 časova, a doba za penzionisanje muškaraca sa 62 na 65 godina, što će mu bez sumnje proizvesti velike probleme s moćnim francuskim sindikatima i partijama levice.