Foto: Fonet/TV FonetPremijer Srbije Aleksandar Vučić i premijer Ruske Federacije Dmitri Medvedev razgovaraće najverovatnije sutra, 21. decembra, o Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu (SRHC), najavio je nedavno ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić.
Nakon toga nije usledila i zvanična potvrda ovakvog susreta. Sagovornici Danasa, pak, procenjuju da „nisu male šanse“ da Rusi izađu iz ovog centra na niškom aerodromu, koji označavaju kao geostrateški i vojno interesantan i Rusiji i Zapadu, te da zvaničnoj politici Srbije nesumnjivo predstoji jasno određenje u kom pravcu ide – ka Evropskoj uniji ili Rusiji.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je pre nedelju dana u Beogradu kazao da „EU traži od Srbije da zatvori Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu ako želi da postane njena članica“. On je precizirao da EU taj centar „smatra špijunskim gnezdom i pretnjom za bezbednost“, a „ćuti“ o činjenicama da su njegovi pripadnici „očistili od mina više od četiri miliona kvadratnih metara i deminirali oko 1.500 mina i ostalih eksplozivnih naprava, te pružali pomoć u gašenju požara na jugu Evrope, uključujući i zemlje EU“. Prema njegovim rečima, EU traži od Srbije da se ponaša kao „rukovodilac Crne Gore“, koji je prekršio sva obećanja i obaveze, i „izdao Rusiju“.
Vučić je nakon toga kazao da iz Brisela nisu tražili zatvaranje SRHC, uz pretpostavku da je „Sergej to možda čuo na nekom drugom mestu“.
– O tome odlučuje samo Vlada Srbije, a ne Brisel, Moskva ili Vašington – rekao je Vučić.
Mediji su prethodno izveštavali da Brisel ima negativan stav prema SRHC, koji je zvanično objašnjavao time da Srbija već učestvuje u evropskom Mehanizmu za civilnu zaštitu i reagovanje u vanrednim situacijama, te preklapanja i dupliranja na ovom polju treba izbegavati.
Pre polemike o potencijalnom zatvaranju, ovaj centar pratile su i druge kontroverze. Jedna od njih je da li je Srbija spremna da ruskim pripadnicima ovog centra obezbedi diplomatski status i sva prava koje na njenoj teritoriji uživaju pripadnici NATO, a druga da li je SRHC zaista humanitarni centar ili „špijunsko gnezdo“ i ruska vojna baza. O humanitarnom karakteru centra govore zvaničnici Rusije i Srbije, dostupni podaci, kao i svi mediji koji su ga posetili, uključujući i prozapadne. Ipak, to nije utišalo spekulacije da je SRHC zapravo „dobro mesto“ iz kojeg bi Moskva špijunirala američki antiraketni štit u Rumuniji, delovala u krizi na Bliskom Istoku ili bila vojna protivteža Bondstilu na Kosovu.
– Poslednju izjavu Lavrova treba ozbiljno shvatiti. Ona mnogo liči na izjavu datu pre ruskog napuštanja aerodroma u Prištini. Ukoliko Rusija bude odlučila da ode iz Niša, koji je u NATO dvorištu, izvesno je da će pokušati da dobije što više, odnosno bude što jača, a da Zapadu i Americi neće biti svejedno da li će Srbija biti proruska izvršna vlast, posebno nakon predstojećih izbora. Niški aerodrom će biti predmet buduće ozbiljne trgovine i zbog toga što se nalazi na samo par sati leta od centra bliskoistočne krize, a Strategija reforme vojske SAD predviđa da se američki vojnici ne drže u zoni sukoba, već na bliskom i bezbednom mestu. Srbija, dakle, u toj bezbednosnoj „trgovini“ ima šta da ponudi – ocenjuje za Danas Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose.
On dodaje da Rusija sigurno neće ratovati sa Evropom i SAD zbog Niša i Srbije. Ne veruje ni da će Srbija snositi konsekvence u slučaju da „zadrži“ SRHC u Nišu ili, recimo, ne uvede sankcije Rusiji, već smatra da će EU insistirati na usaglašavanju srpske sa njenom spoljnom politikom kada postane aktuelno Poglavlje 31. Kao najveći problem vidi činjenicu da Srbija ni danas nema strategiju razvoja, od ekonomskog do bezbednosnog, na osnovu koje bi njen put u budućnost bio jasan.
Momir Stojanović, bivši direktor Vojno bezbednosne agencije i nekadašnji predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, smatra da bi bilo dobro da Srbija što ranije uskladi svoju politiku sa politikom EU, pa i ukoliko to bude značilo ukidanje Srpsko-ruskog centra u Nišu ili uvođenje sankcija Rusiji.
– Srbija ne može da ide u budućnost na dva koloseka i što pre to priznamo naciji, biće bolje – kaže on za naš list. Stojanović smatra da SRHC smeta Zapadu jer sve što ima ruski predznak u zoni u kojoj bi Zapad želeo da ima uticaj izaziva takvu reakciju. Realnog osnova za njihovu nervozu, međutim, nema, tvrdi on.
– SRHC je, po informacijama koje imam, u fokusu istraživanja bezbednosnih službi svih vodećih zemalja EU, kao i SAD. Svi oni nesumnjivo znaju da to nije nikakav vojno-špijunski centar i imaju tačne podatke o njegovoj nameni i sastavu. Takođe, znaju da pet državljana Ruske Federacije, koliko radi u centru – svi ostali su Srbi, kao i nekoliko vatrogasnih i sličnih vozila, ne predstavljaju nikakvu bezbednosnu ili drugu opasnost – kaže Stojanović.
Dileme o statusu osoblja
Dušan Janjić smatra da ruski pripadnici SRHC moraju imati status stranih humanitarnih radnika, koji podrazumeva određene „povlastice“, kao što je nadležnost ruskih sudova u slučaju da prekrše zakon. Momir Stojanović, međutim, kaže da treba ukinuti i sporazum Srbije sa NATO, koji omogućava pripadnicima Alijanse diplomatski status i druge privilegije, te ni pripadnicima SRHC ne davati posebne pogodnosti. Premijer Srbije Vučić se do sada nije izjašnjavao oko statusa ruskih pripadnika SRHC, za razliku od predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je „slao pomešane signale“, pa i da je sa Vučićem razgovarao o zahtevu ruske strane u vezi sa statusom osoblja i da će odluku o tome doneti Vlada, ali da on lično „smatra da zaposlene u tom centru treba tretirati kao pripadnike drugih organizacija koji se bave sličnim, humanitarnim delatnostima“.
Centar bez ograde i stražara
U SRHC se mogu videti vatrogasna vozila, čamci za spasavanje, agregati, poljske kuhinje, kreveti, dušeci i druga oprema za pomoć ugroženima. Ruski avioni nisu stacionirani u Nišu, već dolaze po potrebi. Prema dostupnim podacima i medijima, u Centru nema vojnika, oružja, oklopnih transportera. Na ulazu u Centar nema stražara, a ulazi se bez bezbednosnih provera. Oko centra ne postoji ograda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
