Fabrici Keramika iz Kanjiže krajem protekle nedelje pokrajinski Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine uručio je integrisanu dozvolu koja je izdata prema odredbama zakona o sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine (IPPC).
Na ceremoniji dodele ovog dokumenta istaknuto je da ta kompanija, jedina u svojoj branši, već nosi eko znak „Prijatelj životne sredine“, a da je u poslednjih nekoliko godina uložila milion evra u energetsku efikasnost. Integrisana dozvola koju je ta fabrika dobila, takođe jedina u grani i 33. u Srbiji, nije jedini benefit tog ulaganja. Naime, uštede koje su tim projektima ostvarene u proizvodnji, omogućile su dalji razvoj. Ivana Veselinović, generalna direktorka Keramike, kaže u razgovoru za Danas da je fabrika nakon sanacije i restrukturiranja, u poslednje dve godine uz minimalna ulaganja uspela da uvede digitalnu proizvodnju, koja je „svetski hit“ u toj industriji.
– U naredne dve godine, planirana ulaganja dostići će oko osam miliona evra. Jedna od većih investicija u 2017. iznosiće oko milion evra za novu opremu koja će povećati proizvodne kapacitete. Naime, proizvodnja je sada ograničena kapacitetima dve postojeće peći. Instaliranjem nove, savremenije, ne samo da uvećavamo mogućnost izvoza, što nam je ambicija, već obezbeđujemo novi i raznovrsniji asortiman, pločice većih dimenzija, koje su tražene na inotržištima, još bolji kvalitet, jer se kao sirovina uvodi i porcelan, gres. To će nas svrstati uz velike svetske proizvođače, poput Italijana i Španaca. Mi već sada oko polovine proizvodnje plasiramo vani, a nova linija i još jedna velika investicija planirana za 2018, znatno će uvećati izvoz – kaže Veselinović.
Ona tvrdi da bi efekti tog ulaganja bili daleko veći kada bi odnos dinara i evra bio realan.
– Iako i među ekonomistima ima onih koji tvrde da je kurs tržišni, privrednici su sigurni da nije tako i da bi jačanje te valute omogućilo domaćim proizvođačima da budu ravnopravni sa inostranim. Neki od bankara čak kažu da je evro dvostruko potcenjen, ali kada bi se on bar malo približio realnoj vrednosti, bio bi to jak podsticaj za domaće izvoznike. Kada je privreda zemlje slaba, kao kod nas, onda bi to trebalo da je jedan od prioriteta – objašnjava naša sagovornica i dodaje da je to već u domenu politike a ne ekonomije.
Ističe da kurs nije jedini problem izvoznika, pa iako je „u srpskoj privredi jako dugo, i zato od najavljenih promena očekuje malo“, veruje da bi Vlada mogla da pronađe resurse i omogući bolje uslove za poslovanje.
– Naše tržište je otvoreno i pre nego što smo stupili u Evropu. Srpski proizvođači nemaju zaštitu i izjednačeni smo sa mnogo jačom konkurencijom koja se intenzivno razvijala prethodnih dvadesetak godina, dok smo mi bili pod sankcijama i stagnirali. Država bi mogla da pomogne u podizanju konkurentnosti domaćoj privredi, bar da je zaštiti od nelojalne konkurencije. Ako pločica iz naše fabrike, pre nego što dođe u maloprodaju, mora da ima atest, što zahteva i vreme i košta, zašto se dozvoljava uvoz bez te potvrde kvaliteta – pita Veselinovićeva i dodaje da bi i udruženja potrošača mogla da reaguju zbog slabog kvaliteta uvoza, dok je privrednicima glavni problem to što se narušava cenovna logika.
Ona objašnjava da uvoznik nema obavezu da na granici pokaže atest, on može, a obično to i rade, da sa evropskih fabričkih otpada kupi pločice koje uopšte ne bi smele da se nađu ni na čijem tržištu, da ih izreklamira kao italijanske ili španske, i po niskoj ceni proda pre nego što proveru atesta izvrši bar jedan od postojećih šest inspektora, koliko ih za tu oblast ima na nivou zemlje.
– Takvo stanje nije čak ni posledica delovanja uvoznog lobija, prosto je neka inercija. U ministarstvima priznaju da smo u pravu, ali dalje od toga se ne ide iako sličan problem postoji i u mnogim drugim granama – zaključuje Veselinovićeva.
Evropski otpad
– Volela bih da znam koliki je odnos uvoznih i domaćih pločica na našem tržištu, ali statistika za našu delatnost ne postoji. Ipak, dovoljno je da se i jedan procenat neatestiranih i nekvalitetnih proizvoda uveze, pa da poremeti tržište. To kupce navikava da postoji jeftina pločica, naročito ako je iz Italije, smatra se vrhunskom. Međutim, neretko se ispostavi da ne zadovoljava ni osnovne standarde, i da je cena niska zato što nigde na drugom mestu ne mogu da se prodaju – kaže Ivana Veselinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
