Недимовић: До понедељка став у вези прелевмана

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је данас да би до понедељка влада требало да заузме јасан став око укидања прелевмана на млеко.

"По мени створили су се услови за њихово укидање, али је то сад ствар политичке одлуке", рекао је Недимовић на првој конференцији за новинаре.
Он је додао да је сада ситуација на тржишту млека много боља него што је била.

Према речима Недимовића, треба бити обазрив и "не играти се са тим питањем", јер се може десити да нам прелевмани поново буду потребни.
Министар је подсетио да је много важнија мера од укидања прелевмана да регулишемо да безбедно месо улази на тржисте Србије, а ту је најважнија контрола.

Он је указао на то да су прелевмани уведени када је ситуација на тржишту млека била тешка.

 

Србија тежи европским стандардима у аграру
Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић изјавио је данас да је тежња  Србије да постигне европске стандарде у аграру.

Недимовић је на првој званичној конференцији за новинаре Министарства пољопривреде и заштите животне средине казао да за постизање тог циља постоји пуна подршка свих, а то потврђује и буџет министарства за наредну годину који је за 8,2 одсто већи од овогодишњег, односно за 3,32 милијарде динара.

"Желимо да будемо активан сервис за пољопривреду и да сви схвате да је пољопривреда будућност. Требамо афирмисати појмове као што су село, земља и домаћин", нагласио је Недимовић, додајући да је за остварење тих жеља потребан тим људи којима се верује, јер један човек не може сам ништа да уради.
Он је навео да постоји стратегија развоја пољопривреде Србије, која је амбициозна, али реална и остварљива.

Према његовим речима, отклоњени су и сви проблем везани за коришћење средстава ЕУ, а то је показатељ одлучности  да Србија жели да прихвати европска правила.
"Нама је идеја да људи из европске комисије у априлу или мају 2017. поново дођу и да нас исконтролишу и да у септембру или октобру имамо први позив за пољопривредне произвођаче и прерађиваче да се пријаве на тај позив за средства из ИПАРД-а", казао је Недимовић.

Он је подсетио да је неколико ствари до сада било проблематично када је реч о коришћењу средстава из ИПА фондова ЕУ и  да је то сада отклоњено, прецизирајући да су донете  измене Закона о пољопривреди и руралном развоју, запослени људи у Управи за аграрна плаћања, одређена зграда где ће објекат те управе бити, као и да се тренутно раде ситне преправке у тој згради.

Помоћник министра за рурални развој Зоран Јањатовић казао је да Србија има на располагању од 2015. до 2020. бесповратно укупно 175 милиона евра из фондова ИПА, наводећи да је за период од 2015. и 2016. износ тих средстава био 35 милиона евра и да нису могли да се користе док нису отклоњене све баријере .

Према његовим речима, опредељење је да се та средства из фондова ЕУ за које ће моћа да конкуришу различити типови пољопривредних газдинстава  користе за повећање конкурентности, али и за примарну пољопривредну производњу и прерађивачку индустрију.

Помоћник министра пољопривреде Радивој Надлачки, казао је да је у буџету за 2017, који је за 3,32 милијарде динара већи од овогодишњег, више средстава опредељено за мере директног плаћања и повећање конкурентности, као и да је уведена и нова мера подстицаја за краве за узгој телади за тов.
Он је додао да ће у наредној години бити и посебни подстицаји међу којима је најзначајнији онај за младе пољопривреднике из маргиналних и неразвијених подручја.

Према његовим речима, ти подстицаји за младе до 40 година биће максимално 10.000 евра, од којих ће 75 одсто добити одмах, и мораће да их правдају рачунима, а имаће обавезу и да се пријаве ПИО фонду.
Недимовић је казао да се очекује да ће у јануару наредне године  бити донета уредба која ће јасно дефинисати  критеријуми рангирања младих за те подстицаје, наглашавајући да ће приоритет бити финасирање оних делатности   које испуњавају услове одрживости на  средњи и дужи рок, а то су, како је навео, воћарство, повртарство, узгој говеда, производња меса и рибарство.

Према речима министра, у наредној години се очекује да буде регулисан и рад сезонских  радника у пољопривреди кроз ваучере, а већа пажња ће се посветити и женској популацији као носиоцима пољопривредних газдинстава  .

Када је реч о наводњавању, Недимовић је казао да је у наредној години предвиђено 29 милиона евра за 14 различитих пројеката од којих су 11 у Војводини.
Према његовим речима, постоје потребе да се донесе и нови закон о пољопривредном земљишту, јер је земљиште државни ресурс који треба да се учини функционалним, као и да ће се у другом кварталу наредне године очекује да се нађе прихватљиво решење за жемљиште које ће моћа да купују странци. 

Директор Управе за аграрна плаћања Жарко Радат казао је да је та управа у овој години имала 114.000 захтева за подстицаје пољопривреди и да је исплаћено 23 милијарди динара, односно око 98 одсто средстава која су планом била предвиђена.

(Танјуг)

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести