"Hrvatska je garant da je situacija u Evropi, pogotovo u regionu optimističnija nego pre", rekao je Tusk novinarima posle susreta s premijerom Hrvatske Andrejom Plenkovićem. Posle susreta s Plenkovićem, Tusk je zajedno s državnim vrhom Hrvatske prisustvovao svečanoj sednici Sabora povodom obeležavanja 25. godišnjice međunarodnog priznanja Republike Hrvatske.
U govoru na hrvatskom jeziku, Tusk je rekao da Hrvatska ima pravo da bude ponosna na tih 25 godina, da ih je dobro iskoristila i da nije izneverila ni Evropu, ni UN.
"Imate pravo biti ponosni na ovih 25 godina i Evropa je ponosna na vas i vaša postignuća", rekao je Tusk na svečanosti.
On je rekao da je Hrvatska, noseći teret teških iskustava i vidajući rane posle rata, uspela svoj narod da zaštiti od mržnje i da počne izgradnju moderne, evropske države.
"Evropa visoko ceni vašu političku zrelost, strpljenje i doslednost. Zahvaljujući vašim naporima raste ugled cele regije, a pomirenje zavađenih naroda, iako teško, postaje stvarnost", istakao je Tusk.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović rekla je u Saboru da je stvaranje samostalne države za hrvatski narod bilo pitanje ispunjenja legitimnog istorijskog prava i pitanje opstanka.
"Hrvatska je bila napadnuta iznutra i spolja, ali hrvatski narod je iskazao svoju neopozivu istorijsku volju, ujedinjen politikom pomirenja i državotvornim programom prvog predsednika Franje Tuđmana stvorio je svoju državu, jedinstveno stavši u njenu odbranu i pobedivši u časnom i odbrambenom Domovinskom ratu", naglasila je Grabar-Kitarović.
Ona je rekla da "hrvatski narod više nikada neće živeti u integracijama ili tvorevinama u kojima ne bi bio suveren i samosvojan" i kritikovala, kako je rekla, glasne ideološki zaslepljene pojedince koji šire defetizam i pesimizam, kao i "emisare" koji etiketiraju hrvatsku državu i provociraju hrvatski narod.
Premijer Andrej Plenković rekao je da je pitanje nestalih i nasilno odvedenih i danas jedno od najbolnijih pitanja i da će Vlada nastojati da "u narednom periodu reši sva preostala pitanja koja datiraju od vremena agresije na Hrvatsku – od pitanja granica i selektivnog pravnog progona hrvatskih branitelja do zaštite hrvatske manjine i povratka kulturnih dobara".
On je naglasio da su "zanos i žrtva hrvatskih branitelja i jedinstvo hrvatskog naroda zajedno s vizionarskom i državničkom politikom prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana bile tačke preokreta koje su omogućile priznanje uprkos nenaklonjenom stavu znatnog dela međunarodne zajednice u tim godinama".
Sabor Hrvatske je 25. juna 1991. godine doneo ustavnu odluku o suverenosti i samostalnosti Republike Hrvatske, ali je ona odložena na tri meseca na zahtev Evropske komisije koja je tražila mirno rešenje jugoslovenske krize.
Odluka je stupila na snagu 8. oktobra, kada je Sabor jednoglasno doneo odluku o raskidu državnopravnih veza sa SFRJ. Hrvatsku je 15. januara 1992. priznalo svih dvanaest članica tadašnje Evropske zajednice.
