Otpada mnogo a reciklaže malo, kako je povećati?

U Srbiji se reciklira manje od 10 odsto otpada. Tako je jer ne postoji organizovan sistem sakupljanja otpada niti stabilan način finansiranja zaštite životne sredine. Od 1. januara postoji Zeleni fond koji bi trebalo da pomogne u finansiranju ekoloških projekata i koji bi trebalo da se puni od ekološke takse.

Od ekološke takse prošle godine naplaćeno je sedam i po milijardi dinara, a za zaštitu životne sredine određene su dve milijarde dinara.

"Očekujemo veliko povećanje sa nekih pet, šest, sedam milijardi na 10 milijardi. To očekujemo i kroz naplatu i kroz povećanje resursa, ali i kroz povećanje tehnike i posebno saradnje sa Poreskom upravom gde krećemo u realizaciju prinudne naplate", objašnjava državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.

Zeleni fond je osnovan skoro pet godina posle ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine, ali ne kao poseban namenski fond, već kao budžetska linija Ministarstva finansija koje odlučuje kako će usmeriti novac.

"Postoji jedinstveno načelo. To načelo zagađivač plaća je utkano u pravni sistem EU i podrazumeva da se sredstva koja se prikupljaju od naknade za zaštitu životne sredine moraju trošiti za zaštitu životne sredine", kaže Mirko Popović iz Beogradske otvorene škole.

Prethodnih godina naplata eko takse bila je do 30 odsto, a država uglavnom duguje reciklerima naknade za prerađeni otpad. Reciklažom se bavi oko 250 kompanija koje preradom otpada mogu da pokriju samo trećinu troškova.

"Mi kao društvo 100 miliona evra godišnje bacimo na deponije. Kako ćemo to da vratimo sa ovih dve milijarde dinara, sigurno nećemo. Potreban je veći podsticaj države da bi se povećao stepen reciklaže", ističe Goran Čabradi iz Zelene stranke.

Prema podacima resornog ministarstva, izdvajanje za životnu sredinu je 0,25 odsto bruto društvenog proizvoda, što je od 10 do 20 puta manje nego u zemljama EU. Kako smanjiti količinu otpada na deponijama i istovremeno iskoristiti sirovine za reciklažnu industriju?

"Moramo ići na to da po ugledu na neke zapadnoevropske zemlje napravimo Zeleni fond koji će biti isključivo u toj nameni, gde će ga Vlada kontrolisati i gde će on po horizontali biti povezan sa drugim ministarstvima, i da više ministarstava odlučuje o nekom kapitalnom ulaganju od interesa za državu", kaže predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Branislav Blažić.

Za finansiranju zaštite životne sredine Srbija će iz predpristupnih fondova EU dobiti 160 miliona evra bespovratnih sredstava.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.