које ће ове године обележити 750 година од првог писаног помињања. Под именом Кер помиње се у документу из 1267. године и било је насељено мађарским и немачким живљем. Према неким изворима, тај назив односио се на шире подручје Бачке, на територију од Бача, па све до граница данашњег Змајева.
Село 1317. године постаје дворско добро и даровано је властелину. Постоје две легенде о првобитном називу Кер, које је забележио бивши учитељ Лазар Андрић. Према једној, номади су лутајући Панонском низијом наишли на ово место прекривено ритовима и густим жбуњем, а како би отишли по остатак племена и пронашли одабрано место, копају дубоку јаму и у њу убацују пса, кога ће после пронаћи по лавежу. Друга легенда каже да је прва принова настањеног племена била штенад племените кује, а пошто су сточари ценили псе, за успомену на прву принову, селу дају име Кер.
За ово место везују се историјска имена Стари Кер, Окер, Кер Стари, Бачка Добра и Пашићево. Први становници овог места верује се да су били лутајући номади, који су одлуку да се настане на територији данашњег Змајева одабрали због плодног земљишта и реке, која је касније добила име Јегричка, а и данас је од виталног значаја за село.
Змајево се налази и на идеалном географском положају, данас западним ободом села пролази међународна, веома фреквентна, пруга Београд-Нови Сад-Суботица-Будимпешта а источним и аутопут. Због оваквог положаја у Змајеву је развијен динамичан живот,међутим као и у другим мањим местима, због пада животног стандарда, последњих неколико деценија приметан је пад наталитета и осети се одлазак младих у град.
Једна од најпознатијих чињеница, везаних за ово место јесте извориште термалих сумпорних вода, које поседује вишеструка лековита дејства и које становници Змајева користе више од једног века. Ипак, иако велики туристички потенцијал, који се највише користио између два рата, када је постојало уређено бањско лечилиште са организованом медицинском службом , уређеним купатилима и пансионима за госте, данас се извор свео на једну чесму у центру села.
Неретко се на овој чесми могу затећи становници села са канистерима, а за лековитост ове воде били су заинтересовани и Немци, Финци и Холанђани, па ипак пројекат још није уродио плодом. Данас то „течно злато“ као га још називају, одлази у Јегричку. Иако је било потенцијалних улагача, чини се да није било довољно слуха за њихове намере.
На основу досадашњих анализа, иако се сумпорна вода још увек не третира као лек, установљено је да има разна благотворна дејства. Змајевчани се надају да иако јавног купатила више нема, а базени су затрпани под сеоском самопослугом, да ће доћи инвеститор који ће од Змајева направити бањско лечилиште као што је Кањижа, Врдник или Меленци.
Л. Киш - М. Стакић
