To je poslednji u nizu uvredljivih zakona i politika osmišljenih da otežaju podnošenje zahteva za azil u Mađarskoj, ali i neprijatan i opasan za one koji to učine, navela je međunarodna organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch - HRW).
Evropska komisija bi trebalo osigura da države u EU poštuju standarde unije, uključujući pravo na azil i zaštitu ljudskih prava, međutim ta institucija EU se nerado bavila pitanjem odgovaranja Mađarske za dela protiv tražilaca azila, koja su počela zaustavljanjem njihovog prolaza podizanjem zidova na granici i njihovog krivičnog gonjena, pa čak i prinudnim, ponekad nasilnim, vraćanjem na granicu Srbije, navodi HRW.
Dodaje se da Mađarska sada želi da svako ko traži zaštitu prođe kroz nepravednu proceduru dok je pritvoren u "tranzitnoj zoni".
Hjuman rajts voč ocenjuje da je teško izbeći zaključak da je neuspeh Evropske komisije da izvrši pritisak na Mađarsku podstakao druge zemlje EU da zauzmu sličan pristup.
U Poljskoj će nacrt amandmana na zakon omogućiti sličan automatski pritvor za tražioce azila i primoravanje na odlazak u Belorusiju - zemlju koja nema evikasnu zaštitu za ljude koji beže od progona.
Zbog kredibiliteta vrednosti EU, za dobrobit tražilaca azila u Mađarskoj i u cilju zasutavljanja drugih članica EU u nameri da slede tu zemlju, Avramopoulos treba da zahteva od Mađarske da promeni pravac, navodi HRW.
Mađarski parlament izglasao je početkom marta ponovno uvođenje sistematskog pritvaranja migranata koji uđu u Mađarsku, meru koju je 2013. Budimpešta ukinula pod pritiskom Evropske unije i Visokog komesarijata UN za izbeglice UNHCR.
Prema zakonu, migranti će do konačne odluke o njihovom zahtevu za azil biti zadržani u "tranzitnim zonama" na granici sa Srbijom i Hrvatskom.
Ova mera će se odnositi na novopridošle kao i na tražioce azila koji već borave u Mađarskoj, a kojih je prema podacima iz februara bilo njih 586.
Zahtev za azil u Mađarskoj je 2016. godine podnelo 29.432 migranta, ali samo 425 dobilo je azil u toj zemlji.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR