Prvostepenom presudom, izrečenom 2013, Tribunal je Prliću, ratnom premijeru samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna, izrekao zatvorsku kaznu od 25 godina.
Ministar odbrane HRHB Bruno Stojić, načelnik Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO) Slobodan Praljak i zamenik komandanta HVO Milivoj Petković tada su nepravosnažno kažnjeni sa po 20 godina zatvora.
Na kraju rasprave o žalbama odbrane i Tužilaštva na tu presudu, tužioci su zatražili da budu povećane i prvostepene kazne komandantu vojne policije HVO Valentinu Ćoriću, sa 16 na 35 godina zatvora, te šefu komisije HRHB za razmenu zarobljenika Berislavu Pušiću sa 10 na 25 godina.
Zastupnica optužbe Barbara Goj (Goy) ocenila je da su prvostepene kazne "potpuno neprimerene" težini zločina nad muslimanskim stanovništvom, za koje je i samo raspravno veće u presudi utvrdilo da su bili "izuzetno teški".
Tužiteljka je naglasila da su Prlić i ostali proglašeni krivim za kampanju progona "desetina hiljada" Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994. koja je uključivala ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad i protivpravno terorisanje civila.
Ta zlodela - kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata i teške povrede ženevskih konvencija - počinjena su u opštinama Mostar, Čapljina, LJubuški, Prozor, Stolac, Vareš, Gornji Vakuf, Jablanica.
Po nepravosnažnoj presudi, svi osuđeni bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, na čelu s predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom, čiji je cilj bilo uspostavljanje "hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine", nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.
Svrha stvaranja tog entiteta, HRHB , po presudi je bilo "ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on "ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju da raspada BiH" ili ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom".
Tužiteljka Goj nazvala je danas Prlića i saučesnike "arhitektama" tog zločinačkog poduhvata, koji su u njegovom sprovođenju odigrali "ključnu ulogu".
Kako je tužiteljka rekla, prvostepene kazne koje su im izrečene, stoga su "nerazumne...imajući u vidu nalaze sudskog veća".
Prlić i ostali uspostavili su i usavršili "do detalja organizovani sistem za proterivanje", podvukla je Goj.
Hrvatske snage hapsile su na hiljade Muslimana, nezakonito ih pritvarale, pod neljudskim uslovima, u "mreži brutalnih zatočeničkih centara", gde su ih teško maltretirale, seksualno zlostavljale, prisiljavale da rade na frontu i ubijale.
"Najmlađa žrtva imala je 13 godina", precizirala je zastupnica optužbe.
Da bi bili pušteni, zatočenici su morali da se obavežu da će s porodicama napustiti HRHB i BiH.
Centri za pritvaranje muslimanskih muškaraca, poput Dretelja i Gabele u Čapljini i Heliodroma u Mostaru, bili su, kako je naglasila tužiteljka Goj, "ključni element" zločinačkog poduhvata.
Kakav je bio učinak tog poduhvata, Tužilaštvo je ilustrovalo na primeru opštine Stolac u kojoj od 8.000 Muslimana nije ostao - nijedan.
Zahtev za znatno oštrije kazne, tužiteljka Goj utemeljila je i na nalazu iz prvostepene presude da je HVO, tokom desetomesečne opsade istočnog Mostara, "u zamci držala 50.000 Muslimana i podvrgavala ih neumoljivom granatiranju i snajperisanju". Veći deo tog muslimanskog stanovništva, hrvatske snage prethodno su proterale iz zapadnog Mostara, koji su proglasile svojim.
Tu opsadu, tužiteljka je opisala citirajući reči ratnog dopisnika Bi-Bi-Sija (BBC) Džeremija Bouena (Jeremy Bowen) da je "istočni Mostar gori od Sarajeva i Vukovara".
Podsećajući, zatim, da je, isključivo zbog opsade Sarajeva, Tribunal pravosnažno osudio generale Vojske Republike Srpske Stanislava Galića i Dragomira Miloševića na doživotni zatvor, odnosno zatvorsku kaznu od 29 godina, Goj je naglasila da su Prlić i saučesnici bili proglašeni krivim i za mnoge druge zločine, pored onih u Mostaru, a da su im, uprkos tome, izrečene znatno blaže kazne.
"Kazne koje predlažemo bile bi u skladu sa nalazima prvostepenog sudskog veća o težini počinjenih zločina i učešću optuženih" u njihovom počinjenju, zaključila je tužiteljka Goj.
Branioci svih zatražili su da apelaciono veće Tribunala odbije žalbu Tužilaštva, ističući, poput Ćorićevog zastupnika Dragana Ivetića, da su i prvostepene kazne koje su im izrečene preoštre i "nepravične".
Odbrane su ponovile i navode iz svojih žalbi da nije bilo zločinačkog udruženja i da Prlić i ostali nisu bili odgovorni za počinjene zločine. Podsetimo, svi branioci zahtevali su, prošle nedelje, da ratni zvaničnici HRHB budu oslobođeni ili da im kazne budu umanjene.
Nakon više upozorenja veća da se posveti odgovoru na žalbu tužilaca, prvooptuženi Prlić prekinuo je, posle nekoliko minuta, izlaganje o "navodnoj Tuđmanovoj opsednutosti Banovinom", i po preporuci sudije Teodora Merona (Theodor), reč prepustio svom braniocu Majklu Karnavasu (Mićael).
Na kraju jednonedeljne rasprave o žalbama, sudije su Prliću i saoptuženima pružili priliku da se obrate veću.
Svi, osim Praljka, izrazili su žaljenje zbog žrtava tokom rata u BiH, ali naglasili da su se Hrvati u BiH morali braniti od srpske i muslimanske agresije ili "otići", kako je kazao Prlić. Negirali su svoju odgovornost za zlodela.
Praljak je zločine za koje je nepravosnažno osuđen uporedio sa napadima na izbeglice u Nemačkoj, prošle godine, i krivičnim delima posle uragana Katrina u SAD, čije počinioce ni tako uređene i moćne države, kako je tvrdio, nisu mogle da spreče, ni pronađu i kazne.
Po Praljku, zločini i stradanje u BiH bili su posledica "urušavanja" te države posle "srpske agresije i "haosa" koji se pojačao "izdajom muslimanske politike" i "agresijom ABiH" na Hrvate.
"Ja sam delovao tako da, i iz današnje perspektive, nakon 13 godina, ne znam šta bih promenio...Ako sud zaključi da sam kriv, ne tražim olakšavajuće okolnosti. Moja savest je čista", rekao je Praljak.
Rok za izricanje pravosnažne presude pred sudom u Hagu ne postoji, ali je izvesno da će se to desiti do kraja ove godine, kada i Tribunal zatvara svoja vrata. Proces Prliću i ostalima, naime, najduži je, a biće i poslednji, u istoriji Haškog tribunala.
Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu, a u septembru iste godine su pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja, krajem aprila 2006.
Od okončanja suđenja u februaru 2011, Prlić i saoptuženi, su, takođe, bili na privremenoj slobodi u Hrvatskoj, ali su od izricanja presude, u martu 2013, svi ponovo u pritvor Tribunala u Sheveningenu, osim Pušića, koji je na privremenoj slobodi budući da je već izdržao prvostepenu kaznu.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR