"Krajnje vreme da Priština izgradi pravedno i jedinstveno društvo"

Nils Muižnieks, koji je u februaru posetio Kosovo, u memorandumu ističe da je "krajnje vreme da Priština promeni krus i izgradi pravedno i jedinstveno društvo" procesuiranjem ratnih zločina, unapređenjem međuetničke tolerancije, brigom o raseljenima i rasvetljavanjem 13 ubistava i nestanaka novinara u godinama posle sukoba.

Izrazivši zabrinutost zbog dubokih etničkih podela koje podrivaju jedinstvo društva i razvoj Kosova, komesar Saveta Evrope poziva na udvostručene napore u cilju podsticanja pomirenja i uspostavljanja istinski inkluzivnog obrazovnog sistema koji unapređuje međuetničku toleranciju i poštovanje.

Etnička podeljenost društva, rešavanja pitanja ratnih zločina i medijske slobode ocenjene su kao najveći izazovi Kosova.

"I posle 18 godina od kraja sukoba hiljadama ljudi na Kosovu i dalje je uskraćena pravda. Krajnje je vreme da se kurs promeni i izgradi društvo zasnovano na pravdi i zajedništvu. Za to je neophodno istražiti i sankcionisati sve one koji su umešani u ratne zločine, razjasniti sudbinu nestalih, žrtvama ratnih zločina obezbediti adekvatnu nadoknadu i olakšati dobrovoljan povratak raseljenim licima", izjavio je Muižnieks povodom objavljivanja Memoranduma.

Komesar Saveta Evrope zadužen za ljudska prava posebno naglašava zabrinutost zbog etničke podeljenosti koja, prema njegovim rečima, podriva društveni razvoj i zajedništvo na Kosovu.

Pozivajući na jačanje napora u cilju pomirenja, Muižnieks poziva kosovske vlasti da obezbede inkluzivan obrazovni sistem koji bi promovisao inetretničku toleranciju i poštovanje i uveo nove metode učenja zasnovanje na zajedničkoj kulturi stanovnika Kosova, uključujući tu i istoriju.

Poseban deo izveštaja komesara Saveta Evrope odnosi se na rešavanje i dalje otvorenih pitanja ratnih zločina počinjenih na Kosovu.

"Kosovo mora da intenzivira svoje napore kako bi se osigurala efikasna zaštita i podrška za svedoke u procesima istrage ratnih zločina. Svako zastrašivanje svedoka mora biti ispitano, a počinioci zločina izvedeni pred lice pravde", navodi se u izveštaju komesara zaduženog oblast ljudskih prava u Savetu Evrope.

Komesar izražava i zabrinutost zbog i dalje nepoznate sudbine 1.600 nestalih tokom sukoba na Kosovu, pri čemu se i Priština i Beograd pozivaju da sarađuju na rešavanju tog pitanja.

Od kosovskih vlasti traži se da obezbede adekvatnu nadoknadu i pomoć preživelim žrtvama ratnih zločina u cilju obnove njihovih života. Od kosovskih vlasti traži se da pomognu i hiljadama ljudi koji su nasilno raseljeni tokom sukoba, uključujući i one koji i dalje žive u 29 prihvatnih centara.

"Za njih se mora naći trajni smeštaj, a svim dobrovoljnim povratnicima na Kosovo se mora olakšati taj povratak kažnjavanjem kriminala zasnovanog na mržnji i etničkoj pripadnosti i rešavanjem imovinskih pitanja", smatra Muižnieks.

Na kraju svog izvešataja o stanju ljudskih prava na Kosovu, komesar se bavi pitanjem bezbednosti novinara i nezavisnim izvešatavanjem kosovskog javnog servisa.

Traži od kosovskih vlasti da ispitanju 13 slučajeva ubistva albanskih i srpskih novinara na Kosovu koji su se dogodili između 1998. i 2005. godine, ali i da efiksasnom primenom zakona obezbede adekvatne uslove za rad novinara i medija na Kosovu.

Poziva se na održivo finansiranje javnog servisa na Kosovu kako bi se obezbedilo njegovo etičko funkcionisanje bez političkog uticaja i svakog drugog pritiska spolja na uređivačku politiku.