Muižnieks je danas objavio Memorandum na osnovu svoje posete Kosovu od 5. do 9. februara ove godine.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope ocenio je u novom izveštaju da su na Kosovu i dalje glavni izazovi pravda, društvena kohezija i sloboda medija, navodi se na vebsajtu Saveta Evrope.
Kao glavni način da se ostvari odgovarajući pristup pravdi onima kojima je ona uskraćena je da se izvedu pred sud i kazne sve osobe uključene u zločine počinjene za vreme rata, da se razjasni sudbina svih nestalih lica, obezbedi odgovarajuća reparacija žrtvama rata i olakša dobrovoljni povratak raseljenih osoba, naveo je Muižnieks danas prilikom objavljivanja Memoranduma.
Muižnieks je izrazio zabrinutost zbog uvreženih etničkih podela koje podrivaju socijalnu koheziju i razvoj Kosova, i pozvao na pojačane napore da se promoviše pomirenje i uspostavi istinski kohezivan obrazovni sistem koji promoviše međuetničku toleranciju i poštovanje.
On je ukazao da svi udžbenici koji sadrže elemente nacionalizma i predrasuda treba da se revidiraju i da je potrebno uložiti velike napore da se uvedu novi metodi nastave koji će promovisati međukulturno razumevanje.
Muižnieks je naglasio hitnu potrebu da se okonča nekažnjivost za ratne zločine i pruži efikasno obeštećenje svim žrtvama rata. Kako je naglasio posebna pažnja treba da se posveti slabom sistemu zaštite svedoka.
"Svaka pretnja ili zastrašivanje svedoka treba da se ispita i počinioci takvih zločina treba da budu izvedeni pred lice pravde", rekao je komesar za ljudska prava Saveta Evrope, navodi se u saopštenju.
On je izrazio zabrinutost što se 1.600 ljudi i dalje vodi kao nestalo vezano posle kosovskog sukoba i pozvao je Beograd i Prištinu da pojačaju napore "za rešavanje tog hitnog pitanja", uključujući otvaranjem vojnih i policijskih arhiva koji bi mogli da imaju dragocene informacije o nestalim osobama.
Pozdravio je značajne pomake u rešavanju potreba žrtava zločina seksualnog nasilja vezanog za ratno vreme, ali i naglasio dalju potrebu da se krene ka rešavanju socijalnih, ekonomskih i zdravstvenih prepreka koje i dalje sprečavaju ove žrtve da ponovo dostojanstveno izgrade svoj život.
Muižnieks je istako potrebu da se reši situacija hiljada ljudi koji su nasilno raseljeni tokom sukoba, posebno kada je reč o njihovim pravima na zdravstvo, obrazovanje i stanovanje, uključujući i osobe koje žive u preostalih 29 kolektivnih centara, koji su uglavnom ispod odgovarajućeg standarda.
"Trajna rešenja smeštaja treba da se pronađu za te ljude i treba da bude olakšan dobrovoljni povratak svih raseljenih koji žele da se vrate na Kosovo", rekao je on. On je dodao da to znači da treba ukloniti dugoročne prepreke kao što su nekažnjivost za zločine iz mržnje ili iz etničkih razloga, i nedostatak sistematskog sprovođenja domaćih pravnih i administrativnih odluka koje se odnose na pitanja vlasništva.
Pozdravio je što je ostvaren napredak u rešavanju ličnih dokumenata za oko 1.300 raseljenih kosovski Roma u Crnoj Gori, i naglasio potrebu da se reše preostali slučajevi i osigura da svi Romi budu registrovani i dobiju lična dokumenta.
Kada je reč o medijima, komesar je naglasio da je potrebno efikasno istražiti 13 slučajeva ubistava i nestanaka novinara Albanaca i Srba sa Kosova koji su se dogodili između 1998. i 2005. i dovesti počinioce pred sud.
"Bezbednije okruženje za novinare i druge profesionalce u medijima treba da se uspostavi" rekao je on i ukazao da treba posebno povećati sposobnost policije i sudstva da istraže i kazne slučajeve nasilja i pretnji novinarima.
On je takođe naglasio da treba pronaći održivo finansiranje za medije javnog servisa što bi omogućilo njihovu nezavisnost od političkog mešanja i zaštitu novinara od spoljnih pritisaka. On je pozvao sve profesionalce u medijima da efikasno koriste postojeće mehanizme za samo regulisanje i da se u potpunosti pridržavaju etičkih standarda tačnosti, nepristrasnosti i transparentnosti.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR