Biblioteka Viner za proučavanje holokausta i genocida će te dokumente objaviti na svom veb-sajtu. Materijal je prokrijumčaren iz Istočne Evrope još krajem 1942. i tokom 1943. godine i bio je čuvan u arhivi Komisije za ratne zločine UN.
Istraživanje profesora Dana Pleša s Londonskog univerziteta omogućilo objavljivanje arhive. On je dobio specijalnu dozvolu da pregleda te dokumente koji su se čuvali u Njujorku, a neke od njih je objavio u knjizi "Hitler izgubljena istorija: Gonjenje ratnih zločina osovine".
"To je veliki izvor za suprotstavljanje poricanju holokausta. Sve to nikada nije videlo svetlost dana", izjavio je Pleš za Gardijan.
Pleš je ubedio diplomate, uključujući bivšu ambasadorku SAD u UN Samantu Pauer, da omogući objavljivanje tajnih dokumenata. Dokumenti sadrže podatke da je poljska vlada u izgnanstvu sakupila informacije, poput detaljnih opisa logora poput Treblinke i Aušvica, prokrijumčarene iz Istočne Evrope pod okupacijom nacista.
Jedan dokument iz aprila 1944. opisuje kako su žrtve bile primorane da se skidaju. Postoji i svedočenje britanskog vojnika koji je pobegao od nacista i pridružio se partizanima, a potom uhvaćen.
Vlada Čehoslovačke u egzilu obezbedila je druge informacije u pokušaju da se Adolf Hitler optuži za svoju ulogu u ratnim zločinima koje je počinila njegova zemlja.
Uprkos tim izveštajima koje je Zapad sakupio, vlade SAD i Velike Britanije nisu žurile da preduzmu akciju, rekao je Pleš Indipendentu.
Kombinacija antisemitizma u Stejt departmentu SAD i zabrinutost za američke ekonomske odnose s posleratnom Nemačkom igrale su ulogu u tome, ocenio je on.
Uveliko se mislilo da je Velika Britanija saznala za prave razmere holokausta kada su savezničke snage osvojile i oslobodile nacističke logore 1945. godine.
Međutim, arhiva pokazuje da su svedočenja zatvorenika logora prokrijumčarena u decembru 1942, što je navelo tadašnjeg britanskog šefa diplomatije Entoni Idna da se obrati parlamentu, navodi Dejli mejl.
"Nemačke vlasti, nezadovoljne poricanjem najelementarnijih ljudskih prava osobama jevrejske rase, sada sprovode u delo Hitlerovu često pominjanu nameru da istrebi jevrejski narod na svim teritorijma na kojima se njihova varvarska vladavina proteže,", rekao je tada Idn.
Međutim, savezničke snage su malo učinile da obezbede utočište za pet miliona Jevreja koliko se procenjivalo da ih je u opasnosti. U martu 1943. Viskont Kranborn, ministar u ratnoj vladi Vinstona Čerčila, rekao je da Britanska imperija već ima isuviše izbeglica i ne može da se posebno odnositi prema Jevrejima.
"Velike sile komentarisale su to dve i po godine pre nego što se generalno mislilo. Pretpostavljalo se da su saznale kada su otkriveni koncentracioni logori, ali su one dale ovaj javni komentar u decembru 1942.", rekao je Pleš.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR