Srpska flora – od Pančićeve omorike do moravskog oraška

Dan planete je dobar povod da se podsetimo ‒ kakvim prirodnim bogatstvom raspolaže naša zemlja.

Srbija pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi, a poznata je kao područje specifičnih ekosistema, u okviru kojih su zastupljene flora i fauna sa velikim brojem vrsta od međunarodnog značaja.  

Balkansko poluostrvo predstavlja jedan od 153 centra svetskog biodiverziteta, dok se visokoplaninska i planinska oblast u Srbiji, kao deo Balkanskog poluostrva, nalaze u jednom od šest centara biodiverziteta evropskog kontinenta. U Srbiji je prisutno 18 odsto evropske flore. Na Balkanskom poluostrvu rasprostranjeno je sedam hiljada vrsta biljaka. U Srbiji ih je četiri hiljade.

Balkanskih endemita u Srbiji ima 547, dok u lokalne endemite spada 59 vrsta ‒ rastu samo u Srbiji i nema ih u okruženju. Biljne vrste koje uspevaju na samo jednom lokalitetu zovu se stenoendemiti.

Mr Verica Stojanović, biolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, za emisiju „Zeleni časovnik" navela je zanimljive primere biljnih vrsta: „Rtanjska metvica može da se nađe samo na planini Rtanj, a hajdučka trava kralja Aleksandra samo na planini Ošljak. Gospina papučica raste na Suvoj planini, ali nje ima i u drugim zemljama, na primer u Sloveniji".

Srbija se izdvaja zahvaljujući vrstama kao što su čuvena Pančićeva omorika, koja je endemoreliktna vrsta, zatim Natalijina ramonda i srpska ramonda.

Poremećaj staništa kao značajan faktor

Stručnjaci su utvrdili da su iz Srbije zauvek nestale četiri vrste biljaka: vranjanski slez, kragujevački slez, beščekinjasti slez i moravski orašak. Rasle su samo u našoj zemlji.

„Vrsta sleza koja je rasla u okolini Vranja nestala je zbog širenja naselja, nema je od vremena kada ju je Josif Pančić pronašao, a iz istih razloga nestao je i kragujevački slez", kaže mr Verica Stojanović.

Moravski vodeni orašak je nestao zato što je živeo samo u vodenim staništima, mrtvajama pored Velike Morave. „Isušivanjem tih mrtvaja, radovima koji su se dešavali duž toka reke Morave, staništa su uništena i tako je nestao i orašak", objasnila je naša sagovornica.

Uticajem čoveka na životnu sredinu ‒ izgradnjom hidroakumulacije na Đerdapu, nestala je i đerdapska lala.

„Đerdapska lala je rasla na strmim padinama u klisuri Mali i Veliki kazan. Nestala je zato što se izdigao nivo vode, međutim, nje ima na rumunskoj strani Đerdapske klisure pa je Zavod poslednjih godina pokušavao da uradi reintrodukciju lale ‒ njeno vraćanje sa rumunske strane na lokalitet gde je nekada bila", navodi Verica Stojanović.

Smatralo se da je iz Srbije nestala još jedna vodena biljka, aldrovanda. Na sreću ‒ aldrovanda je ipak pronađena na Zasavici i njena ukupna populacija i stanište zaštićeni su u okviru tog specijalnog rezervata prirode.

Zaštita lekovitih biljaka

Neke strogo zaštićene i zaštićene vrste biljaka lekovitog ili drugog za čoveka značajnog svojstva postale su ugrožene usled dugogodišnjeg sakupljanja iz prirode ili ugrožavanja njihovih staništa.

Osim što se mogu sakupljati u minimalnim količinama u naučnoistraživačke svrhe pod određenim uslovima i isključivo uz dozvolu Ministarstva, za neke je moguće uzeti materijal iz prirode radi uvođenja u plantaže. Mnogo je primera koji pokazuju da je Zavod za zaštitu prirode Srbije preduzeo mere za zaštitu takvih biljnih vrsta, bilo uključivanjem u nacionalnu ekološku mrežu, bilo zaštitom unutar granica prirodnih dobara.