U Intervjuu nedelje direktor i glavni urednik izdavačke kuće Klio Zoran Hamović govori, između ostalog, o Srbiji koja postaje "društvo utvara", u kome vladaju ljudi pod fantomkama - od skrivenih vlasnika medija, do rušitelja u Savamali. Govori o državi u čijim se bibliotekama nude bezvredne knjige "literarnih starleta" i čiji mediji postaju moćno oružje u transformaciji građanske u podaničku Srbiju.
Hamović objašnjava zašto su neke biblioteke, mediji, fakulteti... odbili da budu domaćini majskih tribina o medijima, koju je organizovalo Izdavačko preduzeće Klio, obeležavajući na taj način 20 godina pokretanja ugledne edicije Multimedija.
Hamović: Vrlo su zanimljivi i neočekivani događaji, jer su planirane tribine, koje bi trebalo da budu potpuno benigne i dobrodošle u svakom od srpskih gradova, posebno kada je reč o medijima, naišle na hladan prijem koji je za nas bio potpuno neočekivan.
Ni slutili nismo, kada smo se obratili pojedinim kulturnim ustanovama, pa i medijskim, da ćemo naići na jednu vrstu otpora koji je prilagođen vremenu u kome jesmo, a to vreme definiše strah. Samo smo želeli da razgovaramo o knjigama koje su objavljene tokom protekle dve decenije u ediciji Multimedija, koje se bave teorijom medija, istorijom medija i medijskom kritikom.
RSE: Šta je to bilo opasno vašim domaćinima, pa su otkazivali tribine?
Hamović: Neki su otkazivali sasvim jednostavno, kao jedna biblioteka na jugu Srbije. Rekli su da to nije za njih, jer je reč o medijima, te da je bolje da to radimo na nekom drugom mestu. Otišli smo na drugo mesto. Bila su i drugačija objašnjenja.
Recimo, u jednom mestu južno od Beograda, na jednom fakultetu koji se bavi medijima, jedna slična tribina, koju nismo mi organizovali, otkazana je. Dobili smo insajdersku informaciju da im se i ne obraćamo.
Kasnije, da sve ovo bude još začinjenije i lepše, slično se dogodilo sa jednom televizijom u Vojvodini. Smatrali smo da je ta televizija potpuno prirodno mesto za razgovor o medijskoj pismenosti. Prvo su bili oduševljeni načinom na koji smo to organizovali . Onda je došao trenutak da saopštimo ko su učesnici u razgovoru. Kada su pročitana ta imena, ipak je neko shvatio da to ne bi bilo dobrodošlo.
RSE: Da li je razlog tog straha tema mediji ili ljudi koji treba da govore o medijima?
Hamović: Vrlo često svi mi koristimo izraz "sloboda medija". Nisu mediji ni slobodni, ni neslobodni, nego ljudi koji na njima rade. U ovom slučaju, čak i kada niko od njih ne traži da budu toliko neslobodni, oni ulaze u prostor dobrovoljnog ropstva zato što smatraju da je bolje da se dodvore vrhovnom autoritetu time što neće nešto činiti, pa će izbeći svaku eventualnu opasnost.
Opasnost je u mišljenju i u promenama. Ne žele da dođu u poziciju da budu ili udaljeni sa posla, ili da im se nešto dogodi. Već preko 20 godina postoji praksa da se bojimo i da se prilagođavamo na najgori mogući način, sa minimumom ili potpunim nedostatkom morala.
RSE: Da li vam se prvi put događa ovako nešto sa tribinama koje organizujete?
Hamović: Na ovaj način, da. Nikada ranije, čak i u ono vreme pre 27 godina, kada je Klio nastao i kada smo imali drugačiju vrstu strepnje za neke stvari, u vreme Slobodana Miloševića, nismo imali takvu vrstu problema. Ovo je mnogo perfidniji i opasniji ambijent jer su ljudi sada konfuzni. Ne znaju ili ne mogu da izgrade sopstveni stav. Oni ne znaju šta je sada vredno.
RSE: Da li to znači da je 2017. godine veći strah u Srbiji nego ikada?
Hamović: Mislim da je povećana količina gluposti, a strah dolazi samo kao nerazumevanje ambijenta u kome živimo. Pa se čini da je otklanjanje svake promene, otklanjanje potencijalne pretnje.
RSE: Nedavno ste napisali: "Mediji sa fantomkama su postali moćno oružje u transformaciji građanske u podaničku Srbiju". Koje ste medije nazvali "medijima pod fantomkama"?
Hamović: Lakše mi je da nabrojim koji to nisu. Postoji mnoštvo medija sa istaknutim pojedincem, koji se imenuje kao vlasnik ili kao činodejstvujući u toj ulozi, a mi ne znamo ko je gospodar. Sada potpis gospodara vidimo gotovo na svakom od medija u Srbiji, posebno privatnih. Svi unisono govore, na isti način i o istim stvarima, izbegavajući da nas obaveštavaju i pravilno informišu, već uredno nama manipulišu.
Umesto da imamo povećanu dozu razumevanja ambijenta u kome živimo, imamo jednu vrstu neprekidnog građenja konfuzije. U toj konfuziji i u toj nesigurnosti sve je više i više straha koji nas parališe. Na taj način je izgrađen podanički mentalitet.
"Mediji pod fantomkama" su vrlo jasna asocijacija – to je neko ko ne želi da se njegov identitet otkrije. Ambijent u kome je mnogo onih koji su pod fantomkama je društvo utvara.
Ako se možda nekome čini da je prenaglašeno ovo o čemu govorim, videćemo sutra da li će tako biti. Ako mi dopustimo da bude tako, ako se orijentišemo samo na jednu Hercegovačku kao izolovanu stvar, vrlo lako ćemo kroz godinu, dve ili pet imati mnogo hercegovačkih. Na kraju će Hercegovačka postati standard.
Pokret Saše Jankovića - pokret slobodnih građana
RSE: Vi ste atmosferu u kojoj živimo definisali kao "atmosferu agresivnog optimizma". Šta je to "agresivni optimizam"?
Hamović: "Agresivni optimizam" je kovanica koja odražava stanje u kojem nas neko uverava da nam je odlično i divno, a da za to nema nikakvog pokrića. Iz toga proizlazi fenomen ćutanja, jer ukoliko ispoljite svoju misao na bilo koji način, to može uticati da vam bude još gore. Taj mehanizam - bolje da ćutim jer mi može biti još gore - je sada preovladao.
Nije baš sasvim tačno da tragova toga o čemu se govori i čime se hvalimo nema, zato i jeste agresivni optimizam. Tragova ima. Kada to nadogradite time da od mrvice napravite gromadu, nastaje problem, jer je to poluistina. Sa poluistinama se mnogo ozbiljnije i suverenije vlada nego istinama. Uvek imate dovoljno supstance kojom možete laž da nadogradite do beskraja, a da uvek imate onu tačku uverenja na koju se uvek pozivate.
RSE: Vi ste među intelektualcima koji su podržali predsedničku kandidaturu Saše Jankovića. Zašto ste se odlučili na taj korak? Da li će se vaše angažovanje na tome završiti?
Hamović: Njegov pokret bi trebalo da bude pokret slobodnih građana Srbije. Mi smo već vežbali u prethodnom periodu takvu vrstu stvaranja političkog ambijenta u kome živimo. Čini mi se da je došao trenutak u kome ćemo kapital koji smo gradili 25 godina i više, sada uspeti da dovedemo do one tačke u kojoj će taj kapital nama dobro doći.
Od rascepa Demokratske stranke i svih stranaka koje imaju demokratsku opciju, koja je u njih ugrađena ili projektovana, reklo bi se da je malo ostalo. Ali, to nije istina. Mi smo prestrogi u mnogim suđenjima, posebno kada je reč o DS-u. Niko ne beleži i ne želi u javnost da iznese šta je ta stranka u proteklom periodu dobro uradila. Sada joj se samo lepe etikete kako nije ništa dobro uradila. I neke druge stranke imale su vrlo ozbiljan angažman. Dok su bile u pojedinim sektorima na vlasti, iza njih je nešto ostalo.
Ono što nije urađeno ili što nije urađeno kako treba, je zaista dominantno obeležilo retoriku u poslednjih nekoliko godina. To je ona druga strana, ona populistička, žestoko nacionalistička, svojevremeno uspela da kapitalizuje i da stvori uslove u kojima su bespogovorno svi, pa čak i oni koji su bili duboko uvereni i vezani za demokratske principe, posustali u svom naumu i prihvatili ovu vrstu retorike.
RSE: Mi živimo u vremenu kada se sve redefiniše.
Hamović: Mislim da imamo uslove da stvorimo potencijal da se na osnovu prethodnog iskustva i budućih želja onih koji ulaze u ovakav jedan pokret, stvori kapital iz koga može proizaći stranka koja može mnogo ozbiljnije da artikuliše politički život.
RSE: Da li to znači da vi nama kažete da se sprema nova stranka Saše Jankovića?
Hamović: Da li će ona biti stvorena, ili ne, to ne zavisi, ni od mene, ni od vas. Može zavisiti, do izvesne mere, od naših želja, ali je ipak presudno od nosioca, a to je budući predsednik te stranke, Saša Janković.
"Fetiš trećeg staleža"
RSE: Da pređemo na izdavaštvo, što je vaša osnovna profesija. I u izdavaštvu je vidljivo srozavanje kriterijuma. Ima se utisak da nije teško ni jednoj estradnoj zvezdi da objavi knjigu. Kako smo do toga došli?
Hamović: Vrlo jednostavno. Jedan proces je izrodio socijalistički poredak. U njemu je bilo veoma važno šta je u knjizi. U Kolarcu i na mnogim mestima bilo je sasvim prirodno da sedite i da pričate o knjigama. Bilo je sasvim dobrodošlo da govorite o dobrim filmovim, koji su se pojavili, izvrsnim predstavama koje su tada bile. To je bio ambijent u kome se govorilo o sadržaju.
Sada se više ne govori o sadržaju. Sada imate knjige koje zovem "fetiš trećeg staleža". Sada su knjige neka vrsta portfolija starleta, sportista i tako dalje. Protiv toga nemam ništa. Odlično je da se i oni time bave. Problem je u tome što nastaje proces zombifikacije i tajkunizacije.
Zombifikacija je stvaranje utiska da imate knjigu, a u stvari nemate knjigu – imate njen fizički oblik, ali nemate sadržaj. Taj sadržaj nije društveno blagotvoran. On ne razvija nikoga. On može da zabavlja, zamlaćuje nekoga. Svako to može dobrovoljno da čita, posebno ako ode u knjižaru i kupi takvu knjigu. Ne zalažem se da se zabranjuje objavljivanje takvih knjiga. Takva knjiga diskredituje ozbiljne vrednosti i diskredituje one koji ih čitaju. Ako nemamo kritičare koji će na duhovnom planu sprečavati da se takav sadržaj koristi, onda mi imamo društveni problem.
Sa druge strane, postoje oni koji takvu vrstu produkcije stimulišu. Iz kojih razloga? Kao što postoji realiti šou, tako postoji i realiti književnost. Takva vrsta lacidnog sadržaja svaku budalu može da zainteresuje.
Da li je naš društveni cilj da proizvodimo more budala koji će sutra raditi za nekog drugog? Biće isprazne glave i bez ikakvih ideja o svom postojanju. Ili ćemo se truditi da kao društvo stvorimo ljude koji su ozbiljni čitaoci i znalci u svojim profesijama, pa samim tim kanališu svoju sudbinu? Ako čitaju ozbiljnu literaturu, oni sami su subjekti istorije u kojoj jesu, a ne objekti koje kotrlja kako ko hoće, ili mu se dodeljuju pelene da bi mogao da radi i gleda mu u sat.
Izdavaštvo - (ne)unosan posao
RSE: Broj izdavača u Srbiji danas se procenjuje na oko 900?
Hamović: Ne, imate 13.000 onih koji objavljuju neke publikacije. To sve nisu izdavači, to su oni koji su objavili nešto. To je na osnovu podataka koji dolaze iz Narodne biblioteke. Verovatno govorite o 900 aktivnih izdavača.
RSE: Da li je izdavaštvo i pisanje knjige unosan posao?
Hamović: To je podjednako istina i neistina. Za neke jeste, ali za neke nije. Pitanje je šta je to što je unosno? Sigurno da je, kao u svakoj populističkoj politici ili ambijentu, najatraktivniji onaj koji se obraća najširem puku, ko govori njihovim jezikom i obraća se njihovoj pojmljivoj strukturi, onome ko ga razume. Sve ono što je više, nije dohvatljivo. U tom smislu je jasno da jedan univerzitetski udžbenik neće imati tržišnu prolaznost, kao što je ima knjiga koju je napisala neka starleta ili kojoj je pisac pomagao da je napiše.
Dogodilo se nešto vrlo zanimljivo. Pre dve godine, čini mi se, upravo je otkupljena za biblioteke jedna knjiga. Autorka se javno zahvalila što je Ministarstvo kulture prepoznalo kvalitet njenog pisanja i visinu doprinosa njene literature. A reč je o osobi koja je angažovala jednu novinarku da napravi tu knjigu.
Svako može da čita ono što želi, ali u bilo kojoj državnoj instituciji ne može da bude tako nešto stimulisano i ne može da uđe u biblioteke. Kao čitalac, možete da uđete u knjižaru i da kupite šta vam je volja, ali to ne može da uđe u biblioteke jer to nije reprezentativno za nas. Ne želim da to bude reprezentativno, kao izdavač, kao čovek i kao roditelj.
Neko je uzurpirao državu
RSE: Da li je u tome razlika između Srbije i neke druge evropske zemlje, u kojoj postoje, i tabloidi i estrada i politički spinovi, ali to ne podržava država?
Hamović: Tako je. Svaka država podržava ono što čini njeno ogledalo. Ozbiljna i uređena država je posledica njenog delovanja, a ne njen uzrok. Kod nas je nastao inverzivni proces, u kojem proizvodnjom loših knjiga proizvodite i loše čitaoce. Ti loši čitaoci će tražiti još lošije knjige, lošije sadržaje, lošije filmove. Ukupan sadržaj je onaj koji čini njihovu životnu svakodnevicu, onaj koji je neprihvatljiv.
Govorim sa stanovišta prihvatljivosti iz druge nacije koju spominjete. Druge nacije su zato konkurentne. Zato ćemo mi biti u ropskom položaju u odnosu na druge jer ne znamo ništa, pošto smo čitali pogrešne knjige.
Moramo da budemo upućeni u ono u šta su upućeni oni koji suvereno vladaju nekom oblašću, a ne da bežimo od te oblasti tako što ćemo prepisivati. Sada imamo Resavsku školu u najgorem smislu te reči, gde se prepisuju doktorati. Mislite li da je to od neke koristi? Nije, naravno.
RSE: Ali sa takvim prepisanim doktoratima i diplomama se stiže i do vrha države!
Hamović: Tako je. Pošto je to postao standard, a ne izuzetak, onda država počiva na takvim ljudima. Tu je problem. Niko od njih nije stradao.
U Nemačkoj se dogodilo da je čovek prepisao dva pasusa, pa je sišao sa predsedničkog položaja. Ovde je jedan političar, dokazano, prepisao sve redom, čak iz naše knjige koju smo objavili. Prepisao je više od 40 strana. Ništa mu se nije dogodilo. Opet je dobio vrlo dobar položaj, izuzetno dobar položaj. Ima nekoliko njih o kojima se neprekidno govori da su prepisivali naučne ili diplomaske radove. Ne primećujem da su se oni nešto potresli.
Šta nam to govori? Govori nam da država ne funkcioniše, da je neko uzurpirao, ne samo našu građansku slobodu, nego da je uzurpirao državu.
Facebook Forum