Kućerci odolevaju vremenu

BIJELjINA - "Kuće male, krečene u belo", kako kaže pesma, poslednja su kopča sa starim vremenima, kada su dvorišta bila puna dečije graje, i kada se živelo skromno, ali bezbrižno i veselo. Kuće su građene od kamena, drveta i ćerpiča i u tim kućama zidovi su naprosto disali. Život višečlane porodice uglavnom se odvijao u jednoj prostoriji, druga je služila da se u njoj proslavi krsna slava, ili da prespava gost iz daleka.

Spavalo se na krevetima sa slamaricama, nikome nije bilo tesno i neudobno.

Pelka Mitrović (70) iz Vukosavaca na Majevici ima novu, modernu kuću, ali vreme, uglavnom, provodi u staroj kući sa zemljanim podom...

- Došla čudna vremena. Danas mlade ne možeš sastaviti u jednu sobu ni za medeni mesec - svako hoće svoju sobu, svoj televizor, svoj internet. Da bog sačuva! Kako onda da imaju decu? Ja sam moje rodila uz lampu petrolejku. Celi dan okopavaš kukuruz, plastiš seno dok ne zađe sunce, a uveče rodiš dete. Ne dam moju ćerpičaru i zidani šporet ni za kakvu dvospratnicu - kaže Pelka.

Jednu takvu staru, živopisnu kuću od ćerpiča i drveta, ljubomorno čuva i održava na svom imanju Miljan Miljanović (65) iz loparskog sela Jablanica.

- U ovoj kući je othranjeno četvoro dece, i nikad niko nikome nije smetao, vladala je porodična harmonija i sloga - kaže Miljanović.

Jeka Mlađenović (95) najstarija Semberka iz Gradca kod Bijeljine čitav vek je proživela u ćerpičari, pa iako njene godine traže komforniji smeštaj, Jeka se ne odriče svog kućerka.

ČUVAJU IH OD ZABORAVA

STARE kuće mogu se videti i po drugim majevičkim selima, Tobutu, Jablanici, Vukosavcima, Piperima, ali i u nekim semberskim, gde ljudi pored novih, modernih kuća, brinu i održavaju i ove stare, kao o nekim vrednim dragocenostima od koje se teško odvajaju.