POVRATAK RAMSKOG JEZERA Voda se polako vraća, ribari zadovoljni, ugostitelji nestrpljivo čekaju turiste
Ramsko jezero je pre nekoliko meseci bilo na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina.
Komentara 0
Zbog loše hidrološke godine i pojačane proizvodnje električne energije, na mestu skoro presušenog jezera izvirili su tragovi naselja iz 15. veka. Izgled čitavog predela bio je itekako narušen, a meštani i ribolovci imali su dosta razloga za zabrinutost.
Na svu sreću, njihova briga, kako kažu je prošla, jer se jezero počelo puniti, a smeđu boju zemlje, polako prekriva čista voda.
- Ostalo je još nekih dvadesetak metara da se napuni. Nadamo se da će se to desiti u narednih mesec dana. Na to su uticale padavine kojih je bilo u proteklom periodu, a još ima i snega na okolnim planinama koji će se istopiti, što znači da brzo možemo očekivati da poraste nivo vode – kaže za Faktor predsednik Sportskog ribolovnog društva Rama Vladimir Nevistić.
Dodao je da je nedavno ponovo počela ribolovna sezona.
- Na svu sreću nije bilo prevelikih problema za nas ribare. Riblji fond nije pretrpeo neku štetu, riba nije uginula, samo se povukla – istakao je Nevistić.
Naglasio je da je to jako bitno jer Ramsko jezero nije još postalo popularno turističko izletište, ali da je poznato po ribolovnom turizmu.
Kako ovaj hercegovački biser polako vraća svoj oblik, to su i veće šanse da se neko odluči da poseti ovaj kraj i uživa u prelepoj prirodi, zbog čega se ugostitelji raduju. Međutim u Turističkoj zajednici HNK kažu da generalno nisu zadovoljni posetama, te da ovo prelepo prirodno bogatstvo BiH zaslužuje mnogo više pažnje.
- Nismo osetili veliki pad broja posetilaca zbog niskog vodostaja, jer inače turizam ovde nije nešto razvijen. Poseta najviše ima u avgustu, septembru i oktobru, kada se obeležava Mala gospa i ima još nekih događaja, a u ostalom periodu tokom godine nema puno turista – ističe Anto Filipović iz Turističkog ureda Prozor-Rama.
Objašnjava da se u turizam ne ulaže, jer od njega ovaj kraj nema neke koristi.
- Opštinska turistička zajednica nikako ne može sama sebe finansirati, to mogu Mostar i Međugorje, ali mi ne. Kod nas je svaka druga kuća prazna, ljudi sve više idu odavde, jer nema posla, nema para, pojede nas administracija, a lokalne zajednice po tom pitanju ništa ne preduzimaju – tvrdi Filipović.
Dodaje da veliki problem predstavlja i što vlasnici prenoćišta ne prijavljuju noćenja.
- Šteta, jer je ovo prelep kraj i ima sadržaja. Bliže je od Neuma i nema graničnih prelaza, ali džaba – zaključuje Filipović.