Izložba Maje Skovran u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić"
Memorijalna izložba Maje Skovran (1961-2016), biće otvorena u četvrtak, 25. maja u 19h u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Izložbu će svečano otvoriti princeza Jelisaveta Karađorđević a nastupiće gudački orkestar "Dušan skovran".
Komentara 0
Maja Skovra bila je istaknuti poslenik kulture na našim prostorima: magistar slikarstva, član ULUS-a i predsednik LADE, zapaženi urednik kulturnog programa RTS-a ali nadasve senzibilna ličnost koja je u svim sverama društvenog života ostavila zapažen trag.
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ javnosti će biti predstavljene slike koje svedoče o njenim likovnim promišljanjima i poetskim nadahnućima. O njima je, između ostalih, pisao likovni umetnik Aleksandar Đurić koji je istakao „Njene slike pripadaju jedinstvenom ciklusu u kome motivski varira nekoliko civilizacijskih 'opštih mesta': kule, lavirinti, zamkovi, stepenice, grifoni i svinge, inorog, konji svetog Marka.... U njenoj interpretaciji rečeni simboli ostaju to što jesu i ne dobijaju drugačija, proširena ili svedena, značenja, jer nju narativi motiva samo sekundarno zanimaju. Izbor tema je predtekst, dok je pravo interesovanje usmereno na narativ struktura...
Na slici naizgled sve se vidi, a ustvari mnogo toga je skriveno. U vidljivom se naslućuje nevidljivo. Za Maju Skovran slika nije pogled kroz prozor istorije, već prozor sa pogledom savremenika. Kroz njega ne tragamo za prošlošću, već za čulnim odgovorom u sadašnjosti, koji sam po sebi, a ne za sebe, čuva dragocenosti tradicije. Majino slikarstvo nije poziv na iznovno čitanje poznatih simbola, već na autentičan doživljaj etrurskog iskustva preigravanja ultramarina i umbre. Preinačavanje mitskog obrasca na taj način vodi ka transcedenciji. Genije u umetnosti nije otkriće, već Ukus. Maja Skovran unela je u trezore memorije kvalitet koji kulturi koju baštinimo najvećma nedostaje, a mi nismo vični da tu nedostatnost umanjimo.“
(segment teksta iz kataloga izložbe)
Izložba traje do 12. juna 2017. godine. Radno vreme Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" je od ponedeljka do subote od 10 do 19h, nedeljom od 10 do 14h.
Maja Skovran rođena je 1961. u Beogradu gde je završila gimnaziju i Fakultet likovnih umetnosti. Studirala je na slikarskom odseku i diplomirala u klasi Stojana Ćelića 1983. godine. Poslediplomske studije završila je u klasi profesora Milice Stevanović 1987. godine.
Interesovanja za zbivanja u savremenim vizuelnim umetnostima kao i filmu, književnosti i muzici odvela su je na specijalističke studije u Italiju i Nemačku (1984-1986). Tokom 1984. i 1985. studira na Visokoj školi za društvene komunikacije Katoličkog univerziteta u Udinama, gde završava specijalizaciju pri internacionalnoj Laboratoriji komunikacija iz oblasti jezika i italijanske literature, arheologije, likovne umetnosti, filma, istorije i savremene sociologije, učestvujući u radu Laboratorije na projektima teatra i video kinematografije.
Bila je član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1984, Društva srpskih umetnka “Lada” od 1990, Međunarodnog udruženja umetničkih kritičara (AICA) od 1995. i Evropskog društva kulture (SEC) u Veneciji. Dugogodišnji saradnik i urednik kulturnog programa TV Beograd, bila je i umetnički kritičar, urednik i autor emisija o vizuelnim umetnostima na ART kanalu.
Izlagala je tridesetak puta samostalno i učestvovala na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je značajnih priznanja: Nagrade Fonda «Moša Pijade» 1985, Nagrade za umetnost «Mića Popović» 1991, Ordena Italijanske zvezde (solidarnosti) Republike Italije u rangu viteza 2011. za doprinos kulturi, Velike nagrade LADE za 2016.
Dela joj se čuvaju u muzejima i privatnim i javnim zbirkama u Beogradu, Zagrebu, Atini, Rimu, Berlinu, Briselu, Riu de Žaneiru i Njujorku.
Objavila je i knjigu kratkih priča “Paunov rep”.
Počela je da stvara u bogatoj likovnoj sceni 80 tih. O slikarstvu Maje Skovran pisali su Stojan Ćelić, Mića Popović, Vladimir Veličkovski, Mladen Lompar, Ljiljana Arsikin, Nikola Kusovac, Dejan Đorić, Slobodan Lazarević, Mihajlo Kandić, Dragoslav Srejović, dr Sabina Husedžinović Marta Vukotić Lazar i dr.
Kroz emisije Libela i Metropolis na RTS-u predstavljala je dešavanja iz sveta umetnosti, kritički promišljala likovnu scenu i bavila se evropskom kulturnom baštinom.
Poslednji projekat na kome je Maja radila naručen je od strane Italijanskog kulturnog centra, a tema je Značaj Venecijanskog bijenala za svetsku baštinu kulture.