Replika Partenona napravljena od knjiga na mestu gde su nacisti palili knjige
"Partnenon od knjiga" argentinske umetnice Marte Minuhin je glavna atrakcija ovogodišnje Dokumente (Documenta), kultne smotre savremene umetnosti koja se održava svake pete godine u univerzitetskom gradu Kaselu u Nemačkoj.
Komentara 0
Iako u mnogome podseća na monumentalni hram posvećen boginji Atini na Akropolju, ova replika Partenona nije izgrađena od mermera već od knjiga koje su bile ili su i dalje zabranjene.
Marta Minuhin (74), ikona pop arta u Južnoj Americi, kaže da je ovo njen apel protiv svih vidova cenzure.
Partenon od knjiga se nalazi na istom mestu gde su 1933. nacisti spalili knjige jevrejskih i marksističkih pisaca. Osam decenija kasnije brojni volonteri kranovima ređaju knjige u police koje su napravljene u obliku stubova i zabata.
Tu je knjiga "U prvom krugu" (1968) Aleksandra Solženjicina, zatim Biblija, "Satanski stihovi" (1988) Salmana Ruždija, ali i "Avanture Toma Sojera" (1876) Marka Tvena i "Mali princ" (1943) Antoana de Sent-Egziperija.
Sve u svemu, 46 stubova ispunjeno je sa 10.000 primeraka 170 naslova umotanih u plastiku, kao zaštita od nepredvidljivog nemačkog vremena.
- Delo je identičnih dimenzija kao i Partnenon: 70 metara dužine, 31 metar širine i 10 metara visine - kaže jedan od kustosa Dokumente, Pjer Bal-Blan za AFP. On je dodao i da ova instalacija na Fridrihsplacu ima "blago nagnutu orijentaciju, što joj daje impresivniji utisak".
Podražavanje antičke Grčke nije slučajnost. Ovogodišnje izdanje Dokumente, koja je 2012. imala 905.000 posetilaca, istovremeno se održava i u Atini. Andergraund umetnička scena u grčkoj prestonici od 8. aprila organizuje izložbe, koncerte, filmove i performanse povezane sa Dokumentom.
Ovogodišnja Dokumenta, izložba poznata po tome da odbacuje komercijalnost u korist čudnog i inovativnog, ove godine traje od 10. juna do 17. septembra i predstavlja radove 160 umetnika.
Međutim, pripreme za Partenon od knjiga su počele još prošle godine, kada je Minuhinova apelovala na građane da prikupe 10.000 knjiga dok je 19 studenata sa Univerziteta Kasel radilo na sastavljanju spiska zabranjenih knjiga. Na njemu se na kraju našlo 70.000 naslova koji se kreću od "protestantske reformacije od pre 500 godina do aparthejda u Južnoafričkoj Republici", rekao je istoričar umetnosti Florijan Gasner.
Proces biranja naslova ponekad je bio vrlo komplikovan.
- U komunistčkoj Istočnoj Nemačkoj vlasti nikada nisu izdavale zvaničnu listu zabranjenih naslova, ali se dešavalo da, kada je, na primer, neki pisac hteo da objavi delo, odjednom bi došlo do nestašice papira - objašnjava Gasner.
Marta Minuhin i tim Dokumente na kraju su napravili uži spisak od 170 naslova. Ali, na njemu nema možda i najkontroverznijeg nemačkog dela, zabranjenog u nekoliko zemalja: Hitlerove "Moje borbe". Knjiga koja opisuje Firerovu ideologiju i osnovu za nastanak nacizma namerno je izostavljena, baš kao i neka pornografska dela.
Marta će nastaviti da prikuplja primerke zabranjenh knjiga u Kaselu sve do zatvaranja Dokumente. Nakon toga, knjige će biti podeljene javnosti.
Partenon od knjiga je monumentalni ali nematerijalni projekat, kaže Bal-Blan.
- Nestaće isto tako brzo kao što je i nastao.
Neki likovni stručnjaci su, međutim, okarakterisali ovu instalaciju kao kopiju već postojećeg dela. Pre 34 godine, nakon pada argentinske hunte, Marta Minuhin je takođe izradila sličnu instalaciju od knjiga u znak osude cenzure koju je nametala vojna diktatura.