Ko kumuje važnim gradskim simbolima i ulicama

Brankov most ne zove se po Branku Ćopiću, već po ulici u koju se uliva. Konj je mnogima poznatiji od kneza Mihaila, a kula na Gardošu je Milenijumska kula. U ulozi kuma ponovo su građani – ovog puta da daju ime saobraćajnici od Mosta na Adi do Tošinog bunara.

"Stiglo nam je veoma mnogo predloga i pozivam građane da nastave da ih šalju na Tviter nalog grada Beograda i na Tviter Beokoma. To su, recimo, Sveti Vasilije Ostroški, Bulevar aeroputa, Bežanijski koridor, Bulevar heroja sa Košara, Bulevar Nenada Bogdanovića", rekla je Jasmina Mitrović Marić, predsednica Komisije za spomenike, nazive trgova i ulica Grada Beograda.

I sva ta imena su u užem izboru. Procedura započinje u nadležnoj Komisiji.

"Onda mi glasamo za predlog, kada dobije većinu obično se jednoglasno usvoji. To je prvi filter, onda odlazi na gradsko veće, to je drugi filter i na kraju ga usvaja Skupština grada Beograda", kaže Mitrović Marić.

Važno je krstiti najprometnije ulice i imenovati gradske simbole, kažu arhitekte. Ali ne treba zaboraviti ni predgrađe.

Arhitekta Branislav Redžić rekao je da je važno razumeti da Beograd koji ima 3.500 ulica, ima nekoliko stotina bezimenih ulica i nekoliko desetina ulica sa prefiksom "nova".

"To su prostori spontano proizvedeni bez onih elementarnih infrastrukturnih okolnosti, a to je najveći proiblem", kaže Redžić.

Rekorder je Krunska ulica koja je 12 puta menjala ime, sledi je Svetogorska. Političke okolnosti često su činile da se starim simbolima i ulicama daju nova imena.

Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da je jedna od najkarakterističnijih promena bila posle Drugog svetskog rata, kada je došlo do promene i političkog i ideološkog konteksta na prostoru bivše Jugoslavije i tada je uveden čitav talas novih imena. 

"Drugi talas u ovoj savremenoj epohi istorije na našim prostorima je bio 90-ih godina. To nije karakteristika samo Beograda i Srbije, to je karakteristika i drugih bivših jugoslovenskih republika", kaže Dimitrijević.

Tako je i Tito poslednjih dana u Hrvatskoj postao suvišan. Bar kada je reč o imenu trga. Ali, sa starim simbolima ne treba raskrstiti po svaku cenu, kažu istoričari, ma ko da kumuje novom imenu.