Овакви улови обично распаљују машту не само спортских риболоваца, већ и овдашњих аласа и обичног света који нема појма о пецању. Почињу сећања на ранија времена када се у овом делу току Дунава пецала и крупнија риба. Када се улове овакви и већи примерци пецароши у шали кажу да остају рупе у Дунаву, па се онда данима бродари љуте, јер бродови када прелазе преко тих рупа штруцкају!
Сећају се, на пример, старији житељи Нештина како су браћа Сабо, тада професионални рибари, средином прошлог века у рукавцу велике реке у који се улива нештински планински поток ухватили у мреже сома од преко 120 килограма. Грдосију су, прича се, морали на обалу да извуку са паром волова.
Прича добија на динамици када се чује како су рибари дошли до овако великог сома. Наводно, у то време готово да није било куће у Нештину која није имала гусака и патака. Било их је на хиљаде и сваке јутро су ишле на воду, а с вечери су се у колони јата непогрешиво враћала својим кућама где су их чекале порције кукуруза. И једном, домаћице су приметиле да се из вечери у вече враћа све мање гусака и патака, а потом је откривено да нестају на чудан начин у непосредној близини обале. Био је то сигнал рибарима да поставе мреже, а све остало је - легенда.
Бранко Штембергер, бачкопаланачки рибар, али и познати угоститељ и власник још познатије Калош чарде, причао је како се пре више од две деценије буквално рвао са дунавском алом, вели, била је то сомина тешка сигурно преко 100 килограма. Борба је трајала преко два сата, а у једном трену и сам рибар је постао ловина јер је испао из чамца и запетљао се у мрежу. Да није имао бритву и исекао мрежу, удавио би се. Спасао је живу главу, а сомчина, уместе да постане трофеј са препарираном главом - а остатак у највећем котлићу на свету који је „паркиран“ баш поред Бранкове чарде - побегла је из мреже и отпливала у (легендарне) приче.
Сом кога је ухватио Горан Мандић није стокилаш, али је други по тежини трофеј кога је у четири деценије пецарошког стажа уловио овај упорни љубитељ пецања из Бачке Паланке.
„ Сада имам 48 година, а пецањем се бавим већ четири деценије, па то значи да сам штап у руке узео скоро већ са поласком у школу. Додуше, сом кога сам ухватио пре неки дан није мој највећи улов, јер сам 2001. године имао улов од 43 килограма. После тога било је комада од 26, 27, 18, 17 килограма... Пецам сома и смуђа, али и понекад шарана. Највећи улови су ми и смуђ од 9,9 килограма и шаран од 14 килограма. Ове године три пута су ми велики комади сома кидали најлон, али четврти није отишао. Упецао сам га на делу Дунава који се назива Хагла, то је код наше обале у близини Шаренградске аде. Капиталац је загризао у 23,40, а борба је трајала 25 минута. Упецан је на мамац који ми називамо водени цвет. То је уствари тиски цвет који се после угинућа, а живи један дан, покупи, сасуши, самеље, дода се нека мешавина, направи погача, па потом паста од које се касније праве нокле које сомови обожавају. Да, нокла се стави на трокраку удицу и забаци дубинка, а после је ствар среће и вештине“, прича Мандић.
Бојан Краљ је свог највећег капиталца у пецарошкој каријери упецао низводније, односно у близини моста који спаја Бачку Паланку и Илок у Хрватској.
„ Имам 47 година, а спортским риболовом почео сам да се бавим у својој петој години“, каже Бојан. „ Пре овог улова од 35,4 килограма највећи уловљен сом вагао је 28 кила и то сам уловио доста давно. Иначе, бавим се искључиво ловом грабљивица, односно само ловим сома и смуђа. До сада сам уловио највећег смуђа који је био тежак шест килограма. Ове године нисам баш имао среће, све док нисам код моста уловио капиталца. Ја сам спортски риболовац, па сам сома ухватио на силиконску варалицу „орку“. Пецао сам из чамца код наше стране велике реке, односно леве обале Дунава. Рибетина је загризла око 22 сата, а борба је трајала петнаестак минута. Трајала би и дуже да ми у помоћ није притекао другар Милош Синадиновић, па смо улов заједничким снагама убацили у чамац. Нисам од оних пецароша којима велике рибе кидају најлон, машиницу, штап... Код мене, а то је спортски, риба може само да се откачи са удице, јер и њој треба дати шансу“, присећа се Краљ.
Милош Суџум
