Na spisak svojih šampiona Srbija je dopisala još jedno ime, a ovog puta ono dolazi iz sporta koji se ne pominje toliko često - šaha. Samo dan pred odlazak na Evropsko prvenstvo u Švedsku, Vladimir Klasan proslavio je 34. rođendan, za koji je poželeo meda
Na spisak svojih šampiona Srbija je dopisala još jedno ime, a ovog puta ono dolazi iz sporta koji se ne pominje toliko često - šaha. Samo dan pred odlazak na Evropsko prvenstvo u Švedsku, Vladimir Klasan proslavio je 34. rođendan, za koji je poželeo medalju i iz Lunda se vratio sa zlatom oko vrata.
Međutim, to nije bilo obično prvenstvo, već EP za gluve i nagluve koje je trajalo od 7. do 12. jula.
- Dobar deo sluha izgubio sam samo šest meseci nakon rođenja, zbog bolesti. Šahom sam počeo da se bavim relativno kasno, sa 16 godina - priča Vladimir, internacionalni majstor u šahu.
S obzirom na to da je put do zvezda trnovit, upitali smo Vladimira kako izgledaju pripreme za šahovske turnire.
- Spremam se isključivo pomoću šahovskih literatura i programa. Nekad sam radio i po 10 sati dnevno. Sad kad imam porodicu i posao, vrlo je teško naći slobodno vreme za rad na šahu. Dešava sa da i po 15, 20 dana ne pipnem figure.
Za Evropsko prvenstvo spremao se na neuobičajen način.
- Pet dana pred početak šampionata sam potpuno obustavio bilo kakav kontakt sa šahom. Tablu i figure sam zafrljačio u drugu sobu, samo da ih ne vidim. Po savetu bivšeg svetskog šampiona Mihaila Botvinika, potrebno je potpuno se opustiti nekoliko dana pred takmičenje, biti što dalje od šaha, jer se na taj način dobija želja i ornost za borbu - objašnjava Klasan.
On kaže da je na šampionatu za gluve i nagluve u Lundu učestvovalo više od 100 takmičara u raznim kategorijama.
- Moja grupa je bila ona najjača, gde igraju šampioni svojih zemalja. Bilo nas je 25 igrača. Održavala su se takmičenja u konkurenciji veterana, juniora, žena i prvenstvo gradova. Ubedljivo najbrojnija delegacija bila je Rusija, gde je šah obavezan školski predmet. Oni ulažu ogromna sredstva u šah - rekao je Vladimir.
Klasan ističe da je teško opisati pobedu na velikom takmičenju.
- Uvek je lepo pobediti, pogotovo jakog protivnika. Ipak, teško je opisati taj osećaj, jednostavno goriš od sreće u sebi. Nije lako osvojiti turnir, a ne takvo takmičenje kao što je Evropsko ili Svetsko prvenstvo gde svi dolaze da pišu istoriju. Nažalost, mesta na podijumu ima samo za tri igrača. Konkurencija je bila prilično jaka. Pored tri internacionalna majstora, učestvovao je i legendarni velemajstor Jehuda Grinfeld iz Izraela. Turnir je mogao biti jači, da se pojavio bivši trostruki svetski šampion Veselin Georgijev iz Bugarske i velemajstor Zlatko Klarić iz Hrvatske.
Naš šahista dodaje da je najviše problema imao na samom početku takmičenja.
- Poteškoće sam imao u prvom kolu sa mojim dobrim prijateljem Draganom Moldovanovićem iz Starih Banovaca. Tu partiju sam toliko slabo igrao da sam zaslužio da izgubim. Međutim, zahvaljujući mom velikom iskustvu uspeo sam da se konsolidujem i na kraju sam čak i dobio partiju. Rekao sam sebi da je sramota takvom igrom konkurisati za medalju i od tad sam počeo da igram svom snagom, onako kako znam i umem. Svakako, teško je igrati s nekim s kim si jako dobar - naglašava evropski prvak.
Vladimiru ovo nije prvo zlato. Pre pet godina je u Kazahstanu osvojio Svetsko prvenstvo i postavio Srbiju na šahovski tron.
- Kada govorimo o većim takmičenjima, učestvovao sam u Kapel La Grandu u Francuskoj, koji važi za najmasovniji otvoreni turnir na svetu. Takođe sam igrao na najjačim turnirima na Balkanu, među kojima su Zagreb open i Karpoš open u Skoplju. Učestvovao sam na pet svetskih olimpijada, nastupajući za selekciju sveta gluvih, u kojoj se nalazi pet najjačih igrača sveta u jednoj ekipi. Na manjim turnirima učestvujem nekoliko puta godišnje.
Kako kaže, on nije šahovski profesionalac i smatra da je nije lako biti šahista.
- To je veoma teška profesija i samo oni vrhunski velemajstori mogu da žive od igranja šaha. Ali, šah je moja strast i bez njega ne mogu. Mnogi ljudi misle da je to jednostavna igra, međutim, tu se grdno varaju. Dobro je poznato da je u svakom sportu, pa i u bilo kojoj životnoj oblasti, teško biti u vrhu. Za šah su potrebne godine mukotrpnog rada, mnoga odricanja. Ne možete biti šampion ako niste celim svojim bićem u oblasti kojom se bavite. Čak i ako imate sve uslove za napredak i potencijalni vrh, opet nije sigurno da ćete uspeti, jer je potrebno da se složi mnogo kockica.
Klasan cilja turnir na Adi Ciganliji.
- Još uvek nisam odlučio da li ću igrati na Adi, ali svakako me nakon toga očekuje Prva liga Srbije, gde ću nastupati za moj klub, Omladinac Novi Banovci. Zahvalan sam za podršku i razumevanje koje dobijam sa više strana, od porodice, na poslu... Bez tih pozitivnih stvari ne bih bio tu gde jesam – zaključio je Vladimir.
(Stefan Đurić)
