Knez Mihailo i medijski rat

U broju 9, drugog marta 1850, „Šumadinka" je objavila tekst koji se odnosio na protivničku dinastiju, na Obrenoviće:
„Ovi dana izašla je u Zemunu jošt jedna nova knjiga, o kojoj takođe moramo koju reč reći, ona ima naslovije: 'Miloš Obrenović, ili pogled na istoriju Srbije od 1813. do 1839. kao odgovor G. Kiprijanu Robertu - od kn. Mihaila M. Obrenovića.' G. K. Robert pisao je Istoriju Srbije, no dosta pristrasno, a s time je dao ružno nastalno i podlo ponatije francuskom publikumu o srbskom narodu.

Kn. Mihailo pak bavivši se u Parizu, rad je bio to popraviti, zato je napisao istu Istoriju na francuskom jeziku, kao odgovor na istoriju G. Roberta koja je takođe pisana na francuskom jeziku."
„Knjigom na knjigu", bilo je Srba koji su još 1850. tako odgovarali „protivnicima". Ljuba Nenadović kaže da su mnogi tu Istoriju Kneza Mihaila počeli da čitaju sa nekim predubeđenjem, mislili su da će sin biti pristrastan u korist oca, ali kada su je pročitali, imali su sasvim drugo mišljenje o piscu i njegovom delu. Ljuba Nenadović je još napisao:
„On braneće pred publikumom francuskim umereno svoga oca, branio je i žestoko karakter, junašstvo i poštenje srbskog naroda. Svaka vrsta vodi k slozi, i ni jednu reč nismo mogli naći, za koju bi posumnjali da nije iz poštena srca izašla. Spisatelj je platio trošak, a sav dobitak od te knjige pokloniće je udovičkom fondu u Beogradu."

Aleksandar Karađorđević, zet urednika i vlasnika „Šumadinke" Ljube Nenadovića, došao je na vlast 1842. godine, kad je zbačen mladi knez Mihailo, koji je prvi put vladao od 1839. do 1842. godine. Činjenica da mu je zet gospodar Srbije nije ga sprečila da bude „objektivan". Napisao je kratko pohvalno slovo za knjigu zbačenog kneza, koji će ponovo vladati od 1860. do 1868. g.

Knez Mihailo je još 1850. godine shvatao značaj „propagande" i širenja lažnih vesti. Mladi Obrenović je školovan u Berlinu, pod uticajem Vuka Karadžića, i dobro je poznavao tadašnje „evropejske odnose". Vrativši se na vlast, Mihailo je i 1863. godine preduzeo medijsku akciju u Londonu sa ciljem da se u tamošnjoj javnosti promeni ružna slika o Srbiji koja je stvorena povodom ubistava na Čukur-česmi u junu 1862. g. Mihailo je znao da ako se ružna slika iz tadašnje engleske štampe prelije na kontinent, naročito u Francusku, za malu kneževinu nastupiće teški dani. Zato je u misiju poslao kneginju Juliju i Filipa Hristića, koji su u saradnji sa Vladimirom Jovanovićem promenili ružnu sliku o Srbiji, što će kasnije dati rezultat u povratku gradova pod srpsku vlast bez rata uz pomoć engleskih diplomata.

O tome detaljnije u emisiji „Uspomene Filipa Hristića" (https://www.youtube.com/watch?v=rfd1vTG4upo) na zvaničnom Jutjub kanalu RTS-a.
Da su Obrenovići pisali, na francuskom, ružno o Karađorđevićima, u stvari, pisali bi ružno o Srbiji i naravno, o sebi.