Školovanje za budućnost – da li će oglasi za posao ostati bez odziva?

Jednocifrena stopa nezaposlenosti – realnost razvijenih država, za Srbiju je prioritet. Dostižan je za dve-tri godine, tvrde ekonomisti, i upućuju na statistiku koja beleži pad stope nezaposlenosti. Ali, otvara i novi problem.

"Tu je statistička metodologija kao jedan faktor, ali definitivno i sve manji broj stanovnika u Srbiji i manji kontingent radne snage. Ukoliko se ovaj trend nastavi, a naravno sa onim višim stopama rasta koje želimo, Srbija će vrlo brzo, za desetak godina, ma koliko to delovalo čudno, doći u poziciju da na tržištu rada imamo deficit", kaže Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Mogući deficit je već primetan.

"Kontinuirano postoji veća tražnja za zapošljavanjem u oblasti IT, oblasti prerađivačke industrije, oblasti tekstilne industrije, u letnjim sezonama u oblasti građevine, poljoprivrede, turizma i ugostiteljstva", ističe direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.

U suficitu su, s druge strane, teže zapošljive kategorije – stariji od 50 godina, nekvalifikovani, ljudi sa zastarelim zanimanjima. Visoka nezaposlenost među mladima stalni je problem. Pomoć nude institucije.

"Imamo posebne programe za sticanje praktičnih znanja za ona lica koja nemaju dovoljno znanja i veština, ali, ono što je važno, imamo posebne programe i za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i za lica romske nacionalnosti", napominje Martinović.

Aleksandar Kemiveš iz Privredne komore Srbije kaže da se pomoć PKS-a svodi na različite modalitete koji pomažu da kompanije rade bolje i povećavaju obim proizvodnje, izvoz, prodaju, da izvoze na strana tržišta i samim tim da rastu, razvijaju i šire se.

"Indirektno sa tim njihovim rastom, povećava se obim proizvodnje ali i potreba za novim zapošljavanjem", rekao je Kemiveš.

Na potrebe tržišta rada treba odgovoriti obrazovanjem i produktivnošću, poručuju ekonomisti.

"Održavanje viših stopa rasta mora da se preusmeri na one aktivnosti koje dobacuju veću dodatu vrednost odnosno gde treba da se iskaže produktivnost rada kao faktor koji 'vuče' te aktivnosti", ukazuje Ivan Nikolić.

Problem sa kojim bi mogla da se suoči i Srbija, već pogađa daleko razvijenije zemlje. Nemačka je u stalnoj potrazi za lekarima, inženjerima, informatičarima, zbog čega gubi milijarde evra godišnje.