Концерт се састојао од два дела. У првом су извођена класична дела хорске музике: Феликса Менделсона, Нане Форте, Золтана Кодаља и Марка Тајчевића, а у другом, мање формалном, духовне и световне песме. Посебну атмосферу и осећај заједништва постигли су последњом нумером, кад су раширених руку окружили публику.
Занимљиво је било то што су у хору певали млади из чак 33 земље света, које су биле поменуте на почетку другог дела концерта, када су сви појединачно изашли на бину.
„Србија се представила композицијом Марка Тајчевића „Воспојте”, која је била изведена, по обичају, на крају првог дела, што јој је дало посебан значај. На концертима у Печују и Будимпешти мађарска публика је веома лепо реаговала на ту композицију, која је и мени као диригенту откриће“, рекао је Золтан Под.
На питање да ли их је намучио наш језик, тврди да је било више проблема с мађарским.
„Певачи имају од 18 до 26 година, сви су музички образовани, имају вокалну технику, а то што су тако млади даје посебну енергију. Мотиви да учествују у овом пројекту су разноврсни јер чланови хора долазе с различитом културном позадином, али их спаја жеља да се усавршавају и да напредују. Турнеја је почела у Сомбору, па смо направили мали преокрет и отишли у Осијек, а затим у Мађарску. Београд је следећа дестинација, после тога идемо у Сарајево и Приједор, а затим у Хрватску, у Загреб и Опатију, а онда у Словенију, тачније Копар и Љубљану“, каже он.
Занимало нас је да ли му одговара новосадско здање у којем су наступили.
„Чим смо дошли и почели да се распевавамо да бисмо осетили простор, приметио сам да Синагога има фантастичну акустику и да ствара веома леп звук. Што се потврдило током концерта“, казао је наш саговорник.
Поразговарали смо и са диригенткињом Тамаром Адамов Петијевић, која је умногоме заслужна што је концерт одржан у Новом Саду.
„У раду Српског хорског савеза, који је маја ове године основан, односно обновљен после 105 година, у Сомбору, учествује више од сто хорова из Србије и дијаспоре. Једна од наших најважнијих активности је координација српског хорског живота с иностранством. Од свих градова у Србији предложили смо Нови Сад за место одржавања концерта Светског омладинског хора, који је заиста веома значајна и еминентна институција. Диригент Богдан Ђаковић и ја већ годинама сарађујемо с хорском асоцијацијом „Еуропа Цантат”, која је и организатор тог подухвата. Драго нам је што смо се укључили у то и што је Нови Сад, као Омладинска престоница Европе 2019. и Европска престоница културе 2021.,директни организатор тог догађаја. Увек је лепо у Србији кад се ствари повежу и кад људи раде тимски“, каже Тамара Адамов Петијевић.
Светски омладински хор делује од 1989. и од тада је имао више од 30 турнеја. Радио је са 46 диригената с импозантним биографијама. Иза себе има стотине и стотине концерата. Ове године ће обићи земље Југоисточне Европе: Мађарску, Србију, БиХ, Хрватску и Словенију. Задивљује чињеница да су певачи у Печују имали само девет проба, на којима су увежбавали и по једну нумеру из земље у којој ће наступати, а коју бира диригент.
„Ја се увек осећам као дипломата када наша музика стигне до интернационалне публике, а посебно кад је заволе диригенти и професионални музичари. Сама партитура тог дела је јача од речи које не разумеју“.
Представница наше земље на овој турнеји је Јована Филиповић.
„Она је једина која је положила аудицију, организовану у Новом Саду и Београду. Тренутно је студенткиња Музичке академије, на Одсеку за композицију, завршила је Средњу музичку школу „Исидор Бајић”, соло певање. Чланица је двају хорова којима ја диригујем: „Свети Стефан Дечански” и вокални студио „Орфелин”. Веома је свестрана личност, зна да свира гитару и рок музику“, казала је Тамара Адамов Петијевић.
С. Милачић
