Pašalić: Mnogo posla pred ombudsmanom

Zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji je na tu funkciju stupio pre nešto više od dve nedelje, kaže da je pred institucijom ombudsmana mnogo posla.

"U ovom trenutku ima mnogo posla pred ombudsmanom jer je u obavezi da uradi nešto što je u 2016. trebalo da se uradi, a to su izmene i dopune zakona, proširenje kadrovske liste i nalaženje adekvatnih prostorija za Zaštitnika građana. To su obaveze koje predstoje i zato što Poglavlje 23 i predviđa da se to uradi u roku koji je već istekao", rekao je Pašalić gostujući u Dnevniku RTS-a.

Zaštitnik građana ističe da građani koji se obraćaju instituciji ombudsmana često ne razumeju koje su njihove mogućnosti. Zato je, kaže, doneo odluku da direktno razgovara sa građanima svakog meseca, a prvi put 23. avgusta.

"Ako bude potrebe da se uvede još nekoliko dana, uvešće se. Građani hoće da se informišu prvenstveno od prve osobe institucije, u ovom trenutku to sam ja, da svoja prava ostvare koliko mogu, ako već nisu mogli u drugim institucijama", rekao je Pašalić.

Među prijavljenima za razgovor sa ombudsmanom ima i onih sa kojima već postoji pisana korespondencija, kaže Pašalić.

"Kod nekih postoji pisana korespondencija, ali ima i novoprijavljenih koji će tek izneti svoj problem. To je vremenski interval od 9.00 do 16.00, s tim što ćemo produžiti do nekih 20.00 tog dana, videćemo dinamiku koja je potrebna da se građani obrate direktno ombudsmanu, iako, moram da naglasim, 90 ljudi radi u organizaciji. Za 10 godina je bilo 120.000 obraćanja, 40.000 predstavki – to nije mali broj", rekao je Pašalić istakavši da se poverenje građana stalno povećava.

Pašalić smatra da je potrebno u zakonu tačno i preciznije odrediti instituciju zaštitnika građana i navodi da je moguće povećanje nadležnosti.

"Uzeli smo model koji nije jedinstven u Evropi, prava i obaveze zaštitnika građana su jako široko regulisani, od toga da može da kontroliše gotovo sve, svakako da postoje institucije koje ne spadaju u tu nadležnost, pa do toga da je taj krug institucija sužen", kaže Pašalić.

Ističe da ombudsmanu ne nedostaje autoritet, jer ta institucija upravo radi po principu autoriteta.

"Kada je ustanovljen 1809. išlo se po tom principu. Ombudsman mora svojim autoritetom da zaštiti građane, ali mora da ima na raspolaganju mogućnost da ih zaštiti u određenim oblastima. Deset odsto obraćanja građana su obraćanja onih koji su nezadovoljni radom sudova. Ja ne kažem da će se novim zakonom proširiti pravo zaštitnika da kontroliše sudove, mada to nije ništa novo, to je u evropskoj zajednici mogućnost, postoji i u Sloveniji. Naš model je najbliži hrvatskom, da ne govorim o ekstremnim modelima koji su u Švedskoj i Finskoj, gde apsolutno postoji kontrola ombudsmana nad institucijama", kaže Pašalić.

Na pitanje da li je spreman da ga svrstavaju na različite strane zbog kritikovanja neke institucije, Pašalić je odgovorio da je apsolutno spreman na to, podsetivši da Zaštitniku građana i njegovim zamenicima nije dozvoljeno da daju političke izjave.

Upitan da pojasni šta je značila njegova izjava da je "pravno i faktički" slućaj "Savamala" zatvoren, on je podsetio da se slučaj desio 2016. godine i da nadležnosti ombudsmana nisu velike.

"Zaštitnika građana u Evropi zovu 'tigar bez zuba'. Zaštitnik može da uputi nadležnim institucijama, za koje misli da su napravile grešku, preporuke kako da tu grešku otklone. Ako to ne učine, daju preporuku za razrešenje funkcionera koji je napravio grešku. To nije učinjeno godinu dana", naglasio je on.

Kako kaže, predmet nije stavljen "ad akta", ali ne znači da će se prioritetno uzimati u rad.

Govorećio o plati ombudsmana, Pašalić je rekao da je njegov predlog da bude manja, da na plate zaštitnika i njegovih zamenika odlazi veći deo budžeta za plate zaposlenih u instituciji, a da ostalih 90 zaposlenih nemaju visoke plate za odgovoran posao koji rade.

"Ako hoćete da zadržite zaposlene, jedna od motivacija je plata", zaključio je Pašalić.