Dobar policajac se ne meri centimetrima
9. avgust 2017.
Nije lako kad je neko nizak. Nije tu samo problem kako dohvatiti nešto sa najviše police u samoposluzi, već je „malima“ i u društvu teško da dokažu svoju vrednost. To važi čak i u policiji.
Johana Dilman (22) sanjala da se zaposli u policijskoj službi. Ali policija ima svoje kriterijume za telesne osobine kandidata. Recimo u nemačkoj pokrajini Severna Rajna Vestfaliji postoji propis da ženski kandidati moraju da budu visoki najmanje 1,63 metra. A Johana je visoka 1,61. Dobro, metar i 61,5, ali i to je za centimetar i po niže od propisanog.
Ovog utorka (8.8.) sud u Diseldorfu odlučio je da zahtev te devojke ne može da bude odbijen samo zato što joj nedostaje centimetar-dva visine. Sudije podsećaju na Ustav koji predviđa da uslov za neki posao mogu da budu samo nečije sposobnosti i kvalifikacije. Izuzeci su mogući jedino ako Parlament donese zakon s dodatnim uslovima, ali i tada bi trebalo da se obrazloži i dokaže da to nije puka diskriminacija.
Nema nikakvog zakona koji određuje visinu policajaca, to se određuje u svakoj pokrajini posebno. A u onoj u kojoj živi Johana, u Severnoj Rajni Vestfaliji, predviđeno je da minimalna visina za muškarce bude 1,68, a za žene 1,63. Do toga se došlo grubom procenom i u dogovoru s policijskom akademijom.
Visina ponekad pomaže, ali to nije pravilo
„Teško je postaviti nekakvu konkretnu meru“, kaže Erih Retinghaus koji je na čelu sindikata policijskih službenika Severne Rajne Vestfalije. „Mnogi smatraju da će potencijalno nasilnu situaciju pre da smiri neki policajac koji je visok dva metra. To ponekad može da bude tako, ali ne znači da je to pravilo.“
Retinghaus objašnjava da je najvažnija veština: „Ako morate da savladate nasilnika visokog više od dva metra, pomaže ako ste i sami visoki i snažni. Ali to ne znači da neko ko je sposoban i vešt, neko ko ima dobru tehniku, takođe ne može da obavi taj zadatak.“
Upravo zbog toga proteklih godina bilo je više sudskih tužbi kandidata koji su odbijeni zbog svoje visine – i to ne samo u Severnoj Rajni Vestfaliji, već i u drugim nemačkim pokrajinama. Sud po pravilu presuđuje u njihovu korist kao što je bio slučaj mladića visokog 1,66. Ipak utuženi, dakle policijska škola, podneo je žalbu koja još nije rešena.
Donekle je apsurdno to što je isti taj mladić bez problema mogao da bude primljen u susednoj pokrajini Porajnje Palatinat. Tamo je kriterijum visina 1,62 – i za muškarce i za žene. Generalno, širom nemačke vlada velika zbrka kada je reč o tim kriterijumima, a u pokrajinama Brandenburgu, Bremenu, Meklenburgu i Prednjoj Pomeraniji i Sarkoj oblasti tog ograničenja i nema.
Retinghaus smatra da bi taj primer trebalo da preuzmu sve ostale pokrajine: „Stalno pričamo da želimo samo najbolje kandidate. A ako su najbolji niži za centimetar ili dva, onda bi trebalo da ih primimo i bez tog centimetra, jer jedino to ima smisla.“
Nakon ove sudske odluke, Johana Dilman će ipak moći da počne da se školuje za zanimanje koje želi, ali to još ne znači da će u Severnoj Rajni vestfaliji u policijsku školu moći da se upišu i drugi kandidati nižeg stasa. Sud traži od pokrajine da zakonski definiše svoje kriterije, ali očigledno je da bi tamošnjim političarima bilo najjednostavnije da potpuno ukinuti tu odredbu koja diskriminiše osobe nižeg rasta.