Prisutno zagađenje u pojedinim vodotocima

Savski rukavac pored najpoznatijeg beogradskog izletišta Ade Ciganlije, ovih dana liči na travnjak pun smeća.

U Inspekciji za zaštitu životne sredine za RTS kažu da nisu utvrđena prekoračenja graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija u Savskom rukavcu, ali ne i kada su poslednji put to merili.

Prošle godine, kada je došlo do pomora ribe, utvrđeno je da zagađenje dolazi zbog izlivanja kanalizacije iz domaćinstava u reku.

Prošle godine je preduzeće "Beogradvode" očistilo Savski rukavac, međutim, tamo je ponovo nataložena velika količina zelenog mulja i najraznovrsnijeg đubreta, a pre svega plastičnih i staklenih flaša.

Nataša Milić iz Republičke direkcije za vode objašnjava da je pri visokim temperaturama nizak vodostaj i da su pojave zelene mase na manjim vodotocima sa niskim protokom i niskim nivoom vode uobičajene.

"Usled prisustva organskih materija, promene boje i mirisa, imamo pojavu cvetanja koja ovaj potez ovde svrstava u treću i četvrtu klasu ekološkog statusa, što znači da je to slab ekološki status", objašnjava Milićeva.

Dakle, zagađenje je prisutno ali je ono zadržano u toj kategoriji s obzirom na prisutne uslove.

Dodaje da se svi manji vodotoci u Srbiji, koji u sebe primaju kolektore otpadnih voda, koje se po pravilu ne prečišćavaju, u ovakvim uslovima nalaze u sličnoj situaciji.

Najteže je mladim veslačima. Navode da tokom veslanja nailaze na otpatke od flaša, kese, mrtve ribe...Ističu da ne znaju razlog bacanja otpatka u reku i navode da bi trebalo zabraniti bacanje smeća u reku.

"Rukavac je predviđen za treniranje mlađih kategorija pionira ali sad kad je ovako prljavo i plitko prosto je nemoguće održati trening", objašnjava Miloš Tomić trener VK Crvena Zvezda.

Iz gradske Inspekcije za zaštitu životne sredine odgovorili su da nema prekoračenja graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija, iako je po podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Topčiderska reka, koja se uliva u Savski rukavac, najgoreg kvaliteta.

"Kvalitet vode odgovara petoj klasi što je najzagađenija voda i ne može se koristiti a zagađenje potiče primarno od ilegalnih izliva kanalizacije", navodi Aljoša Tanasković biolog Gradskog zavod za javno zdravlje Beograd.

Zbog niskog vodostaja slično je i u gotovo svim vodotocima u Srbiji gde se ulivaju otpadne vode.

"Način kažnjavanja je dosta spor i neefikasan, dosta prijava zastari ili je kazna neprimerena onome što je zagađivač uradio, tako da efekti kažnjavanja i podn prijava od strane ekološke inspekcije ne daju dobre rezultate", objašnjava Milićeva.

Republička inspekcija u 2016. godini podnela je svega dve prekršajne prijave.

Pola Srbije nije pokriveno kanalizacionom mrežom. Komunalni otpad uglavnom završava na divljim deponijama odakle dospeva i u reke. U Srbiji se prečišćava svega osam odsto otpadnih voda, a svega jedan i po odsto po evropskim standardima.

Ove godine doneta je Strategija upravljama vodama u Srbiji do 2034. a izrađuje se plan zaštite voda od zagađivanja.

"Mora da se prestane sa zagađivanjem reka, sa bacanjem smeća u reke i tokove reka, to je jedno i drugo da osim strategije i novca koji ćemo uložiti u postrojenja za preradu vode moramo svakako da pojačamo inspekcijski nadzor", navodi Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.

U rešavanje problema otpadnih voda treba uložiti oko šest milijardi evra.